Vrščanka: „NAJŠNAJDERAJ“ Novosađanke masovno preporučuju krojačicu Nikolinu

U jednoj od naših anketa izglasana je među TOP 4 novosadske krojačice. Naše čitateljke tvrde da je profesionalna, ljubazna, strpljiva, pedantna, maštovita i, kako kažu – fantastična! Njena specijalnost su svečane haljine, koje izgledaju kao sa svetskih modnih pista, ali je nezaobilazna i za prepravke garderobe.

Bio je to povod da je obiđemo u njenom krojačkom kutku, upoznamo je i predstavimo njenu kreativnu priču i vama.


Nikolina Kosovac
je Novosađanka sa Klise. Rođena je 1977. godine u Vršcu, a u Novi Sad je došla da bi se školovala za krojačicu. I kada se bavila drugim poslovima, uvek bi šila kod kuće. Pre dve godine otvorila je mali krojački atelje „NajŠnjaderaj“ na Bulevaru Kralja Petra I, prekoputa Doma zdravlja, u kojem šije haljine i radi prepravke odeće. Supruga je i majka dve ćerke.

Potičem iz kuće gde se šilo. Budila sam se uz zvuk maminih makaza i šivaće mašine, i to je ostavilo traga u meni. Šila je i moja baka, kao i tetke. Sve su bile samouke, ali radile su kao krojačice. I sama šijem otkako znam za sebe, u srednjoj školi sam uveliko šila drugaricama, ali uvek sam govorila da ću biti majstor tog zanata, pa sam želela da se školujem baš za to – kaže Nikolina za portal Moj Novi Sad.

Tako je upisala najpre četvorogodišnji smer za krojača-konfekcionara tehnologa, gde kako tvrdi, nije bilo dovoljno prakse, već više teorija, pa se na drugoj godini prebacila na trogodišnji smer za krojača, sa željom da taj zanat zaista nauči kako treba. Njeno prvo radno mesto bila je fabrika tekstilne konfekcije „Kluz“, gde je radila do samog zatvaranja.

Pre petnaestak godina, zaposlila sam se u salonu venčanica, gde sam radila uglavnom korekcije. Tu je potrebna velika kreativnost da biste jednu haljinu sredili da bude odgovarajuća i na sitnoj i na krupnoj devojci. Sve te venčanice su bile markirane i počela sam da „skidam“ fore kako rade svetski dizajneri – opisuje ona.

U to vreme je kod kuće počela da čije svečane haljine, gde je primenjivala te cake. Iako je šila kod kuće, na Klisi, kod nje su dolazile mušterije iz svih delova grada, pa čak i iz drugih mesta.

Nakon zaposlenja u još jednom salonu venčanica, čula je za udruženje „Biznis na štiklama“, koje podržava žensko preduzetništvo. Nakon nekoliko događaja kojima je prisustvovala, ohrabrila se da registruje svoj biznis.

Dala sam otkaz u salonu venčanica, prijavila se na Biro za zapošljavanje, konkurisala za sredstva za samozapošljavanje, dobila ih i pre dve godine zaplivala preduzetničkim vodama. Otvorila sam „Najšnajderaj“ na odličnoj lokaciji i samim tim postala dostupnija svima kojima je potrebno šivenje ili prepravke – priseća se novosadska šnajderka.

Vredna Nikolina ima puno posla, a sve je podređeno godišnjim dobima: u maju i junu najviše se traže svečane haljine za mature i svadbe, ali i navlake za baštenske garniture, preko leta se svi sete da imaju nešto za prepravke, zimi donose da se menjaju cibzari na jaknama ili da se srede stari kaputi, a januar je uvek vreme za zavese i stoljnake.

Među mušterijama su prisutne sve generacije, od tinejdžerki, do starijih dama. Mušku konfekciju ne šije, ali im često radi prepravke.

Jutros su baš bili tinejdžeri da kupe kecelju drugarici koja voli da kuva. Pre neki dan je svratio gospodin koji je naručio da sašijem marame za izviđače. Majstori koji rade na građevini stalno donose poderane pantalone, ali ljudi često dođu i sa nekim starim komadima odeće za koje su sentimentalno vezani, kako bi što duže bile očuvane – nabraja neke od zahteva.

Među zanimljivijima bila je molba jedne gospođe koja ju je pitala: „Možete li da sredite mog batu?“, na šta je naša sagovornica pomislila da je dečak pocepao pantalone, ali se ispostavilo da je želela platneno telo za lutku – bebu koju čuva od detinjstva. Tako je još jednu uspomenu spasila od propadanja.

Bila je i situacija kad mi je došla uspaničena devojka koja je peglom spalila postavu na sakou svog momka, pa sam onda spašavala stvar i u rekordnom roku zamenilla postavu tako da se ništa ne primeti – kroz smeh priča Kosovac.

Za razliku od pređašnjih vremena, danas mušterije dolaze sa fotografijama koje su našle na internetu, a Nikolina važi za krojačicu koja ih skida u originalu.

Ove godine traže se satenske ili plišane haljine, dosta se nose metalik materijali, hit su i likra i lateks. Korseti su aktuelni uvek, a dole pun krug, a sad su moderni i detalji kao što su puf rukavi, mašne, ruže – navodi jedna od omiljenih gradskih krojačica.

Sa mušterijama puno razgovara i pažljivo ih sluša, kako bi zaista shvatila šta žele, ali dešavalo se i da odbije da nešto sašije, ukoliko uvidi da gospođici ili gospođi to ne bi stajalo. Uvek je spremna da da sugestije i pomogne da klijentkinja bude zadovoljna.

U ovom poslu me ispunjava što nikad nije dosadno, svaki dan je drugačiji i dobijam druge izazove. Nema vremena za kolotečinu. Čak i prepravke su mi inspirativne i tu sam verovatno jedna od retkih, jer volim taj momenat udahnjivanja novog života staroj „krpici“ – naglašava naša sugrađanka.

U svom ateljeu ima i mali dućan sa gotovim proizvodima koje je sašila, pa se tu mogu pazariti kecelje, kuhinjske krpe, jastučići, sedalice, igračke, ešarpe, torbice, trake za kosu...

Na pitanje šta misli zašto su je uvrstili u TOP 4 krojačice, kaže da je smatra da je u pitanju ljudski pristup, koji nam u ovim vremenima prilično fali.

Verujem da u gradu ima puno dobrih krojačica, ali ono što znam je da na ljude ostavljam utisak zato što ih volim (smeh). Imam mušterija koje ne poznajem van ove radnje, a sa kojima sam kao porodica, jer je za mene svaki njihov problem i moj, pa ga zajednički i rešavamo. Gospođa iz komšiluka kojoj radim prepravke donela mi je štrudle, kafu nisam kupila otkako sam otvorila lokal… Primete moju pažnju i da mi je stalo. Na primer, danas ću ostati duže, zato što sam obećala da ću nešto završiti – pojašnjava majstorica svog zanata.

Tim povodom prisetila se i jedne buduće mlade koja je došla očajna, jer joj je sve pošlo po zlu: otkazali su im medeni mesec, polomili figuricu za tortu, itd. Nikolina je sela sa njom, poslužila je kafom, umirila razgovorom, a tek onda su prešle na dogovor oko haljine, kojom je devojka na kraju bila fascinirana.

Posećuje razna okupljanja, poslovne edukacije i panele, organizovane od strane Privredne komore i drugih organizacija, gde sreće ljude iz različitih biznisa, gde se dodatno edukuje i povezuje.

Volim da istaknem da sam zanatlija, jer su nam zanati u opadanju. Poručila bih mladima da je fantastičan osećaj stvoriti nešto svojim rukama. Pored toga, stvaranjem tog dela usrećuješ i druge. Zato im preporučujem da se oprobaju u zanatima. Kod mene na edukaciju dolazi jedna devojka od 25 godina koja radi nešto sasvim deseto, a u vreme korone je sasvim slučajno otkrila da voli da šije. Žao mi je što ih je tako malo koji se usmere u tom pravcu – poručuje naša sagovornica.

Smatra da će njeno zanimanje opstati, uprkos industrijskoj proizvodnji garderobe.

Napopravljala sam se haljina i haljina koje su devojke naručivale onlajn, jer im je stiglo sve, samo ne to što su zamišljale. Kad jednom shvate da je takva kupovina „mačka u džaku“, ubuduće se lako opredele za šivenje, pogotovo kada je neka posebna prilika u pitanju. Još uvek ima puno onih kojima je bitno da to bude kvalitetno, lepo, drugačije… Sem toga, ukoliko sašijete unikatnu haljinu, nikada vam se neće desiti da na slavlju neko ima istu takvu – zaključuje Nikolina Kosovac.

x

Takođe pogledajte

„Koštana“ otvara festival klasike u Vršcu

Festival klasike „Vršačka pozorišna jesen“ zakazao je susret sa publikom od 25. do 30. oktobra, ...