Vršačko pozorište obeležava 218 godina od rođenja Sterije

Danas 13. januara navršava se tačno 218 godina od kada je rođen otac srpske drame Jovan Sterija Popović, čije ime krasi i vršačku pozorišnu kuću, jednu od najstarijih i najznačajnijih institucija kulture u Vojvodini.

Vršačko pozorište prvi put je otvoreno 1920. kada je na čelu Ministarstva prosvete bio Branislav Nušić. Sednica Saveta grada na kojoj je doneta odluka o osnivanju održana je 24. decembra 1920. Prva premijera u prvom vršačkom pozorištu održana je na svečanosti 22. januara 1921. i od tada pa još oko tri godine Vršac je imao pozorište pod nazivom Pokrajinsko banatsko pozorište „Sterija“. Ime ovog velikana je trajno osvetlilo varoš koja ga je iznedrila u porodici Vrščanke Julijane Nedeljković i trgovca grčkog porekla Sterio Popovića, prethodno poznatog i kao Sterio Papaz.

Udovica Julijana Nedeljković, rođena Nešković, za trgovca Sterio Popovića venčala se 7. februara 1800. Posle dvoje ženske dece, 1. januara 1806. prema starom kalendaru (13.01. prema novom), rodio se prvenac Jovan. Bio je još u osnovnoj školi Jovan Popović kada je između svog imena i prezimena stavljao i očevo da bi se razlikovao od mnogih drugih koji su se isto zvali. Sterija se rodio kada istorija srpskog naroda, pa i celog Balkana ulazi u dramatičnu fazu. „U trenutku kada je ugledao sveta već skoro dve godine traje ustanak u Srbiji podignut od raje koja ‘harač davati ne može’“ opisuje takođe Vrščanin Milan Tokin, jedan od prvih i najplodnijih proučavalaca Sterijinog života. Kao sedmogodišnji dečak Sterija pamti vreme koje je Prvi srpski ustanak u Srbiji pretvorilo u katastrofu, a sećanja na detinjstvo vežu se i za scene srpskih izbeglica koje je u Vršcu viđao kao dete. Zbog toga, i vrlo temeljnog obrazovanja koje je najpre na krilu svoje majke primao, a kasnije i kroz zvanično školovanje, ne čudi što je njegov patriotski duh bio toliko snažan i što je iznedrio niz dela inspirisanih srpskom istorijom.

Kako navodi u svojoj autobiografskoj skici, rodio se slabunjav, ‘od prirode slabog telesnog sastava i upravo bolešljiv’. Sa atrofiranom levom rukom, bio je po strani mnogih dečjih igara koje zahtevaju veću snagu. Zbog slabosti i tog telesnog nedostatka, Sterija više posmatra igranje svojih vršnjaka nego što u njima učestvuje. Posebno nežna prema svom prvencu iz drugog braka, majka Julijana ubrzo uviđa da Steriju više zanimaju drugačije igre, toliko različite od dečjih. Zato mu je revnosno otvarala volju za čitanjem, a kulturnu tradiciju našeg 18. veka Sterija uči od nje. Ubrzo postaje strastveni knjigoljubac koji u čitanju pronalazi zamenu za sve što mu život nemilosrdno uskraćuje, jer se njegova glad za obrazovanjem i rađa u tom tegobnom i bolnom položaju deteta.

Ključnu ulogu u formiranju Sterijine ličnosti kao stvaraoca i prosvetitelja srpskog, odigrala je njegova majka u Vršcu poznata kao Jula Molerova. Sterija od najranijeg detinjstva ima priliku da u roditeljskoj kući posmatra šaroliku galeriju ‘graždanstva’ vršačkog i u tom iskustvu prikuplja dragoceni materijal za dela koja će ga kasnije proslaviti. Prilike da na gradskoj pijaci kraj koje je rođen viđa čaršinlije i druge stanovnike Vršca, da sluša o njima, njihovoj grabežljivosti i ‘manijaštvima’, kako opisuje Milan Tokin, bile su neiscrpne. To je bila Sterijina prevashodna škola – škola posmatranja, koju u roditeljskoj kući savladava uz svoju majku. Jula Molerova bila je retko komunikativna žena, a njena kuća na pijaci bila je stecište mnogih žena i Gornje i Donje Varoši. O njenoj energičnoj, životvornoj prirodi govori i podatak da je rodila čak jedanaestoro dece, a Sterija, sin prvenac iz drugog braka, rođen je kao njeno peto dete. Osetljiva na njegovo slabo zdravlje, a po svemu sudeći i intuitivna majka, udovoljavala je sinovljevoj nepresušnoj potrebi za učenjem. Otac je imao sasvim suprotno viđenje budućnosti svog sina prvenca. Starog Steriju je do očajanja dovodila tvrdoglavost sina da se do kraja posveti učenju i otme očevoj želji da od njega napravi dobrog trgovca, kakav sam nije uspeo da postane. U teškim danima borbe sa ocem, Steriji iznenada, 1822. u 53. godini života umire mati Jula. Naprasna smrt majke nesumnjivo doprinosi da mladi Sterija prerano sazri. Sa njenom smrću, završava Sterija svoje školovanje u Vršcu i 1824. odlazi u Temišvar, dok prethodno, četvrti razred gimnazije završava u Sremskim Karlovcima. Temišvar kao kulturno središte Banata, predstavlja odlučujuću fazu njegove mladosti, književnog i opštekulturnog razvoja. Od septembra 1826. školovanje nastavlja u Pešti, koja u to vreme predstavlja srpski kulturni centar. Posle Pešte, školovanje nastavlja u slovačkom Kežmaroku.

Sterijin kulturnoprosvetni rad je obiman i značajan. Uz osnivanje Društva srbske slovesnosti kao vrhovne kulturne ustanove, o njegovom doprinosu u razvoju prosvete u obnovljenoj Srbiji govori i zakon o školskoj nastavi na kome je radio sa mnogo predanosti i pažnje, sam sastavljajući koncepte svih uredbi, pa i dodatnih akata, koji će se kasnije kroz taj zakon primenjivati. To „Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija“ publikovano je 1844. Iste godine na njegov predlog podnet Sovjetu osniva se i Narodni muzej u Beogradu. Sterija se takođe stara o očuvanju spomenika istorije i kulture, što u ono vreme nije bilo ni malo lako. Sterijin doprinos srpskoj kulturi je nepregledan i nemerljiv i zbog toga i danas njegovo delo neretko inspiriše istoričare i teoretičare kulture i umetnosti, dok njegove komedije i dalje žive na pozorišnim scenama širom Srbije.

Narodno pozorište „Sterija“ u Vršcu koje je i otvoreno da sačuva bar deo nasleđa ovog srpskog prosvetitelja i dramatičara, značaja kakav u francuskoj kulturi ima Molijer, a u britanskoj Šekspir, ovih dana priprema program kojim će tokom aktuelne pozorišne sezone obeležiti dva veka i osamnaest godina Jovana Sterije Popovića. Za Dan NP „Sterija“ koji će tradicionalno biti obeležen 10. februara, priprema se jedna od manje poznatih komedija prvog srpskog komediografa – mlada rediteljka Aleksandra Urošević na vršačku pozorišnu scenu postaviće komad „Simpatija i antipatija ili Čudnovata bolest“. U isto vreme razvijaju se i pripreme za dodatne novine u okviru vršačkog teatra, pa će publika uskoro moći da posećuje i Sterijinu čitaonicu, dok je u planu takođe i otvaranje još jedne kamerne scene u okrilju Narodnog pozorišta „Sterija“.

x

Takođe pogledajte

Profesor Stojanović iz Vršca jedan od pet najboljih stranih učitelja u Rusiji

U okviru Međunarodne izložbe „Forum Rusija“, koja se održava u Moskvi, na velikoj svečanosti održanoj ...