Vršac: NAJSTARIJA APOTEKA U SRBIJI Nekada su „Kod Spasitelja“ kupovali brkomaze, farmaceuti su bili i prosvetitelji, a kao lek se koristio čak i KOKAIN!

U podnožju Vršačkih planina, koje nemo bdiju nad okolinom, ušuškan leži jedan od najstarijih gradova u Banatu.Bogat kulturom i tradicijom, kao i nestvarnom prirodnom lepotom, Vršac je i rodno mesto mnogih znamenitih ličnosti kroz istoriju.

. 

I oslikan i opevan u delima umetnika, ovaj panonski grad spoj je pređašnjeg i sadašnjeg vremena u kojem struje novi tokovi života, a brojna stara zdanja raznovrsnih stilova i boja čuvaju jednu od najzanimljivijih kulturnih istorija među vojvođanskim gradovima.

Šta prvo posetiti i videti kad jednostavno ne znate u šta pre da pogledate? Table sa natpisima i smerovima na svakom koraku: Vladičanski dvor, Sterijina kuća, Muzej Konkordija, Crkva Svetog Nikolaja, Pozorište, Gradska kuća, Apoteka na stepenicama, parkovi, Vršačka kula…

Reprezentativno zdanje iz 18. veka, koje se nalazi u samom centru Vršca, jedino je koje je opstalo više od dva veka a da mu nije promenjen ni prvobitni izgled, ni namena
Reprezentativno zdanje iz 18. veka, koje se nalazi u samom centru Vršca, jedino je koje je opstalo više od dva veka a da mu nije promenjen ni prvobitni izgled, ni namena
Hvatamo zalet za ovu turističku turu i upoznavanje sa prelepim mestom ispijajući kafu u jednoj od mnogobrojnih bašta u centru, sa pogledom na najcvetniji grad u kojem smo dosad bili.

Vremena je bilo dovoljno da se sve obiđe, a ovo je priča o najstarijoj apoteci na teritoriji naše zemlje, njenom opstanku i vlasnicima.

Spasiteljev sokak

Reprezentativno zdanje iz 18. veka, koje se nalazi u samom centru Vršca, jedino je koje je opstalo više od dva veka a da mu nije promenjen ni prvobitni izgled, ni namena. Od 1971. tu se više ne proizvode i ne prodaju lekovi i drugi farmaceutski proizvodi, već se kao muzejski eksponati čuvaju raritetni predmeti, laboratorijski pribor, stara dokumentacija i originalni nameštaj, koji su ostali kao zaostavština svih vlasnika apoteke.

– Ovo je prva apoteka u gradu Vršcu. Otvorena je 1784. i zvala se „Kod Spasitelja“, po nazivu ulice u kojoj se nalazila – Spasiteljev sokak, na samoj granici srpskog i nemačkog Vršca, pa su se te dve opštine, za opštu dobrobit, ujedinile 1794. godine. Od 1971. u njoj se ne proizvode lekovi, već je pretvorena u muzej. Danas je to spomenik kulture od velikog značaja i to je na teritoriji Srbije jedina apoteka sa tradicijom dugom više od dva veka. Namenski je građena, u arhitektonskim stilovima baroku i klasicizmu. Danas je poznata kao Apoteka na stepenicama, po stepeništu koje je naknadno dozidano na zapadnu fasadu zgrade – uvodi nas u priču o ovom starom zdanju Stefan Mavrović, kustos-istoričar Gradskog muzeja Vršac.

Prvi vlasnik Nemac

Apoteka prvobitno nije imala izloge, kupci su pazarili lekove u prodajnom prostoru, tzv. oficini, koja je danas ispunjena masivnim mobilijarom iz 19. veka. Osnivač i prvi vlasnik bio je Vencel Pelevan. Među vlasnicima koji su se smenjivali bili su Kramer, Heleport, Šilder, Hercog, Bela Kihler i poslednji Aleksandar Šandor Jovanović.

Stefan Mavrović, kustos-istoričar Gradskog muzeja Vršac

Na pultu je stara metalna kasa koja datira iz perioda između dva svetska rata, kao i vaga. Uz brojne apotekarske posude izložena je i originalna ambalaža lekovitih preparata, kozmetičkih proizvoda, čajeva, medicinskih vina, patenata i svega što se svojevremeno moglo kupiti u apotekama.

– Sve što se danas ovde nalazi kao mobilijar zatečeno je i najveći deo potiče s kraja 19. i početka 20. veka. To je alt dojč stil. Za nas je od posebnog značaja period u kojem su radila poslednja dva vlasnika apoteke – Bela Kihler i Aleksandar Šandor Jovanović, brat po ocu našeg znamenitog slikara Paje Jovanovića. Šandor i njegovi sinovi Dušan i Svetislav bili su vlasnici apoteke od 1929. do nacionalizacije 1949. godine – objašnjava Mavrović.

Farmaceut – muško zanimanje

Po rečima našeg sagovornika, da bi se apoteka izgradila, bila je potrebna dozvola vlasti. Za vreme carice Marije Terezije težilo se uspostavljanju standarda na čitavoj teritoriji Austrougarskog carstva. Apotekari su se školovali u Beču, Pešti i Pragu, pa su tako prvi vlasnici apoteke bili Nemci koji su rođeni u Vršcu.

U to vreme, posao farmaceuta bio je isključivo muško zanimanje, sve do 1848. kada se posle velikih revolucija stanje menja. Inače, žene su samo mogle da pomažu u manastirima i leče one koji nisu bili dovoljno imućni da kupe lek u apoteci. Dosta je bilo prisutno i torbarenje lekovima, čak je Jevreje pratio glas da prodaju falične lekove sve dok Josif II, sin Marije Terezije, nije liberalizovao stvari – objašnjava Mavrović.

Medikamenti umesto bajalica

Apotekari su na neki način bili i prosvetitelji, jer je trebalo ubediti narod da „izbaci iz upotrebe pijavice i razne bajalice i počne da se leči medikamentima“. Zato je njihov rad bio strogo kontrolisan, na osnovu prvog zakona o zdravstvu, koji je donela Marija Terezija, morali su da vode i posebne knjige u kojima su zapisivali sve o opojnim drogama i otrovima.

– Farmaceuti su bili istaknuti članovi naše zajednice. Bili su svestrani, društveno angažovani, a često su se bavili i drugim poslovima. Na primer, vlasnik apoteke, Mađar Ferenc Hercog, rođen u Vršcu, proizvodio je vino i svilu, a zanimljivo je da je bio nominovan i za Nobelovu nagradu za književnost. Inače, porodica Hercog je dala i nekoliko gradonačelnika. Farmaceuti su aktivno učestvovali u društvenom životu grada, pomagali su mnoge humanitarne organizacije i esnafske bolnice – priča kustos.

Razvijen marketing

Mavrović kaže da je jako teško bilo ubediti ljude da pređu na lečenje medikamentima zbog viševekovnih ukorenjenih navika, da je to bio dug i mukotrpan proces, ali se na kraju došlo do toga da je Vršac pred kraj Drugog svetskog rata imao šest apoteka, „što je značajan broj, s obzirom na to da je grad uvek imao između 25.000 i 30.000 stanovnika“.

"Za prvu apoteku smese su se nabavljale širom Austrougarske monarhije"

– Za prvu apoteku smese su se nabavljale širom Austrougarske monarhije, dosta se radilo na marketingu, a tome u prilog govori činjenica da je lekove bilo moguće poslati pouzećem, o čemu svedoče ovde izložene priznanice ispisane na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku. Najveća potražnja je bila za lekovima protiv glavobolje, kašlja, iritacije stomaka, želuca, za lečenje kijavice, kokain se koristio da ublaži bol kod zubobolje. Otrov se prodavao samo u određenoj dozi, isključivo u svrhu rešavanja problema sa glodarima – objašnjava Mavrović.

Kozmetika iz Praga i Pariza

Sve do kraja Prvog svetskog rata, kada domaća farmaceutska industrija nije postojala, apotekari su uvozili opremu i lekove za apoteke. U vršačkim apotekama mogli su se kupiti lekoviti preparati, sredstva za žensku higijenu, najfinija kozmetika iz Beča, Praga, Budimpešte i Pariza.

Dok idemo iz jedne u drugu prostoriju pred nama su raznovrsni proizvodi apoteke, koji su se u najvećoj meri ručno pravili od biljnih sirovina. Slede laboratorija i apotekarska radna soba, iz koje se penje na polutavan, koji je korišćen za sušenje bilja i pripremu biljnih sirovina. Tu su se spravljali najrazličitiji lekovi, kozmetički preparati, medicinska vina i eliksiri, kao i tada veoma popularni brkomazi (mast za oblikovanje brkova).

„Čudesan čaj za mršavljenje“

Ono po čemu je ova vršačka apoteka bila poznata i van granica tadašnje Austrougarske Vojvodine jeste kozmetička linija za žene „Doktor Filipon“, koju je pravio pretposlednji vlasnik Bela Kihler. Specifično je to što su Vrščani još u 19. veku imali neku vrstu brenda, koji su svuda reklamirali.

– Apoteka je bila poznata po svoja dva brenda: „Doktor Filipon“ krema za dan i noć i „Majdan čaj“, koji je rađen po formuli prvih vlasnika iz 1790. godine – kaže naš sagovornik.

Na kutiji „Majdan čaja“ piše da je sastavljen od najlekovitijih biljaka. Dobar je kod oboljenja bubrega, jetre, želuca, a posebno se ističe sledeće: „Čudotvorno dejstvuje i odstranjuje smetnje od debljine, čini telo vitkim i svežim. Zato je damama, koje žele da održe svoju modernu vitku liniju, upravo neophodan“.

 

Poseban deo postavke posvećen je poslednjem vlasniku apoteke Aleksandru Šandoru Jovanoviću, bratu po ocu poznatog srpskog slikara, Vrščanina Paje Jovanovića

Poseban deo postavke posvećen je poslednjem vlasniku apoteke Aleksandru Šandoru Jovanoviću, bratu po ocu poznatog srpskog slikara, Vrščanina Paje Jovanovića. On je sa svojim sinovima Dušanom i Svetislavom tu radio do 1949. godine, kada je vlast otkupila ceo objekat.

Prirodnjačka i ornitološka zbirka

Prirodnjačka zbirka je formirana na početku 20. veka.

– Stara je više od 100 godina, nalazi se u prostoriji u kojoj je nekad bio stan apotekara, i jedna je od najlepših u Srbiji, a najbrojnija je ornitološka zbirka. Nju je sakupio Feliks Mileker u saradnji sa Temišvarom jer je naša zbirka nastavak temišvarske zbirke, isti preparatori stručnjaci radili su na njenom sortiranju. Mađari su bili poznati preparatori i poznavali su dobro anatomiju – objašnjava naš sagovornik.

Kolekcija sisara je zastupljena sa više desetina primeraka, odnosno 11 vrsta

Ornitološka zbirka kao najkompletnija i istovremena najvažnija zbirka broji 175 prepariranih primeraka, odnosno 107 vrsta ptica. Stara je bezmalo čitav vek. U zbirci su retki primerci ptica koje se više ne mogu sresti na ovom području: beloglavi sup, suri strvinar, orao belorepan, krstaš, suri orao, osičar, stepski soko, urasla sova, buljina, velika droplja… Kolekcija sisara je zastupljena sa više desetina primeraka, odnosno 11 vrsta (vuk, divlja mačka, tvor, kuna zlatica, jazavac, slepo kuče…).

Početkom prošle godine Gradski muzej Vršac, zahvaljujući Ministarstvu kulture, obnovio je Apoteku na stepenicama. Na objektu su zamenjeni dotrajali oluci, postavljeni snegobrani, opšiveni su krovni otvori za ventilaciju, pa je objektu vraćen stari sjaj. Po rečima Stefana Mavrovića, narednih godina radiće se obnova fasade.

Autor: Blic

x

Takođe pogledajte

„Koštana“ otvara festival klasike u Vršcu

Festival klasike „Vršačka pozorišna jesen“ zakazao je susret sa publikom od 25. do 30. oktobra, ...