Vršac, o velemajstoru Bobanu Bogosavljeviću

Boban Bogosavljević je rođen 26.04.1988. u Vršcu.

Potiče iz porodice poštenih dobrih i skromnih ljudi.  Majka Ilonka i otac Goran pružili su mu ljubav i toplinu doma a on je stasao u lepo vaspitanog i prijatnog mladog čoveka. I danas je zadržao te osobine – nije mu teško da odigra partiju sa daleko slabijim protivnicima i na taj način im pruži retku priliku i zadovoljstvo da odigraju neku partiju sa velemajstorom, reprezentativcem i prvakom države. Kad god mu obaveze i slobodno vreme to dozvoljavaju, druži se sa nama, svojim prijateljima šahistima iz sredine iz koje je kao šahista i sam ponikao. Možda je interesantna epizoda kada je nalazio vremena i volje da svoje šahiste iz šahovskog kluba „Bora Kostić Vršac“ vozio na mečeve, a već je bio poznat  igrač, velemajstor  i paradoks je bio da najbolji šahista među nama ne igra već nas vozi.

Zahvalni smo mu što je takav i ne  želimo da se ikada promeni.

Prve šahovske poteze povukao je 1993. U tom periodu bio je kao i svi mladi šahisti „gladan“ šaha i igrao je sve turnire koji su se dešavali u okruženju, a nastupao je za manje klubove kao šah klub „Izbište“ iz Izbišta. Na tim prvim svojim turnirima, bio je tako malen da nogama nije mogao da dohvati pod i često je sedeo na sopstvenim nogama, praktično klečao na stolici da bi mogao da dohvati najudaljenije figure.

Bio je toliko simpatičan tako sićušan, mlad i već tada sa ispoljenim izvanrednim šahovskim talentom da su ga svi šahisti morali zavoleti. Otac Goran ga je tada naravno svuda pratio. U tim godinama i kasnije do titule majstorskog kandidata šahovski učitelj i trener mu je bio fm Milorad Kapelan.

Napredovao je brzo i počeo da pobeđuje pre svega u svojim starosnim kategorijama na kadetskim , pionirskim i kasnije omladinskim prvenstvima ali i na turnirima za seniore, vrlo je brzo postao jako neugodan protivnik i mnogi su iskusniji igrači i tada imali respekt kada treba da se susretnu sa njim za šahovskom tablom. Van table i dalje je ostao pristupačan i lepo vaspitan dečak.  Titulu majstorskog kandidata osvojio 1999.godine. Imao je tek 11 godina. Ubrzo zatim počeo je da radi na svom usavršavanju sam koristeći računar i literaturu, uz izuzetke kada je u vrlo kratkim periodima uz velike lične napore i odricanja svoje porodice uspeo da obezbedi stručan rad sa trenerima – Sergej Mazaljov iz Rusije (samo jedna seansa od nekoliko dana) i im Goran Vojinović.

Do 2005. je praktično osvojio sva moguća prva mesta u pojedinačnoj konkurenciji svojih uzrastnih kategorija na nivou pokrajine i države. Nazivi država u kojoj smo živeli su se menjali ali je Boban postajao prvak u svakoj od njih.

Boban je u tom periodu igrao i za šah klub „Bora Kostić Vršac“ kao jak majstorski kandidat i mnogo značio za uspehe naših ekipa – on je bio izuzetno uspešan i u omladinskoj i u seniorskoj ekipi kluba.

2005.  je osvojio međunarodno zvanje FIDE majstora. Imao je snagu FIDE najstora i par godina pre tog trenutka, ali to mu je dalo podstreka i potvrdu da je na pravom putu i da je njegov pristup ispravan. U tom periodu se razvilo njegovo prijateljstvo sa Nikolom Sedlakom i on je prešao u šahovski klub „Spartak“ iz Subotice, gde je neko vreme radio na šahu sa Sedlakom što mu je takođe pomoglo u daljem razvoju. U „Spartaku“ je imao bolje mogućnosti za napredovanje, veći broj turnira, viši rang takmičenja ekipe i samim tim brže napredovanje u igri sa jačim protivnicima.

Zahvaljujući svojoj prirodi, brzo se sprijateljio sa velikim brojem šahista i svi su ga rado prihvatali. Iz tog perioda je stekao i izuzetno vredno prijateljstvo sa još jednim izuzetnim šahistom sa prostora nekadašnje Jugoslavije, sa Borkijem Predojevićem.  Divno je posmatrati njihove sllike kako se kao dečaci druže a danas su sva trojica izuzetno uspešni i poštovani velemajstori i prvaci svojih država.

Boban Bogosavljević je  velemajstor je postao 2008.god. i u tom trenutku je bio najmlađi velemajstor Srbije. Imao je 20 godina. Već godinama je jedan od najperspektivnijih  mladih  šahista Srbije.

Višestruki je kadetski prvak države, dvostruki omladinski šampion Srbije  i visoko plasiran na državnim šampionatima za seniore Srbije  – uvek iznad petog mesta a posebno 2010. deli prvo mesto sa Nikolom Sedlakom. U Vrnjačkoj Banji 2013. postaje konačno šampion Srbije i u seniorskoj kategoriji.

Učesnik je reprezentacije Srbije na Evropskom ekipnom prvenstvu  u Varšavi  2013.godine i kupa šampiona koji je igran u Plovdivu 2010.godine. Realno, trebalo je da dobije mnogo više poziva selektora i mnogo ranije. Pozvan je kada više nije mogao da se izostavi, kada je bio šampion države. A vrhunski velemajstor se postaje tako što igrate sa vrhunskim velemajstorima. Boban igra sjajno i takvi su mu i rezultati ali nije imao mnogo prilike da igra sa igračima iz prvih 100 na svetu, a to bi mnogo značilo za njegov dalji šahovski razvoj.

U ekipnim takmičenjima u Srbiji izdvajaju se rezultati osvajanja kupa Srbije 2008. na Zlatiboru u sastavu ekipe Spartak iz Subotice  a ove 2014. godine osvaja duplu krunu – kup Srbije i  šampionsku titulu na I ligi Srbije u sastavu ekipe Radnički Vodovod iz Kragujevca.

Ostvario je zapažene rezultate i na pojedinačnim turnirima kao I mesto na međunordnom turniru 2007. u Podgorici, II mesto na međunarodnom turniru Medijana 2008. u Nišu, III mesto na međunarodnom turniru  u Vršcu – XV Memorijalu Bore Kostića,   I mesto na otvorenom prvenstvu Vojvodine 2011. u Novom Sadu i mnogim drugim.

U Srbiji odavno ne postoji ni jedan vrhunski velemajstor koga Boban nije pobedio bar jednom, a sa većinom ima i pozitivan međusobni skor.

Pokazao je i izvanredne rezultate u ubrzanom i brzopoteznom šahu gde se posebno izdvaja Memorijal Svetozara Gligorića u Pančevu po ubrzanom tempu gde je u vrlo jakoj konkurenciji osvojio prvo mesto.

Zadnjih sedam godina od kako je ustanovljen šampionat države Srbije redovan je  učesnik na ovim pojedinačnim seniorskim šampionatima Srbije, broj nastupa i rezultat koji pored Bobana ima još samo velemajstor Damljanović.

Bio je izuzetno pouzdan ekipni igrač velikih srpskih šahovskih ekipa kao što su ŠK Sloga Plandište, Bora Kostić Vršac, Spartak Subotica, Niš , Lasta Beograd i Radnički Vodovod Kragujevac (redosled nije po veličini i značaju klubova već po redosledu po kome je nastupao od svog prvog kluba ka današnjem).

Završio je osnovnu i srednju školu u Vršcu, a student  je na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu.  Na žalost, zbog profesionalnih obaveza u šahovskom svetu, ekonomske nauke često moraju da ustuknu.

 

II        Kratak pregled takmičarskih rezultata Bobana Bogosavljevića

 

• Datum, godina 1998.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Novi Sad
• Osvojena nagrada I  mesto

 

• Datum, godina 1999.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Vršac
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 1999.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Jugoslavije, Vrnjačka Banja
• Osvojena nagrada III  mesto

 

• Datum, godina 2000.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Vrbas
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2000.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Jugoslavije, Niška Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2001.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Subotica
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2001.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Jugoslavije, Karataš
• Osvojena nagrada II mesto

 

• Datum, godina 2002.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Vršac
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2002.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Jugoslavije, Banja Koviljača
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2003.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Jugoslavije, Aranđelovac
• Osvojena nagrada II mesto

 

• Datum, godina 2004.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Subotica
• Osvojena nagrada I  mesto

 

• Datum, godina 2004.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Srbije i Crne Gore, Niška Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2005.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Vojvodine, Sombor
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2005.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Srbije i Crne Gore, Vrnjačka Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2005.
• Naziv takmičenja Ekipno kadetsko prvenstvo Evrope u ubrzanom šahu, Herceg Novi
• Osvojena nagrada II mesto

 

• Datum, godina 2005.
• Naziv takmičenja II liga Srbije i Crne Gore, Pančevo, nastup za ekipu Š.K. „Bora Kostić” iz Vršca
• Osvojena nagrada I mesto i plasman u I ligu

 

• Datum, godina 2006.
• Naziv takmičenja Kadetsko prvenstvo Srbije i Crne Gore, Vrnjačka Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2006.
• Naziv takmičenja Omladinsko prvenstvo Srbije i Crne Gore, Vrnjačka Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2006.
• Naziv takmičenja Ekipno kadetsko prvenstvo Evrope u ubrzanom šahu, Herceg Novi
• Osvojena nagrada II mesto, najbolji rezultat na I tabli sa osvojenih 6 poena iz 7 partija

 

• Datum, godina 2006.
• Naziv takmičenja II liga Srbije i Crne Gore, Beograd, nastup za Š.K. „Rad” iz Beograda
• Osvojena nagrada I mesto, plasman u I ligu, najbolji pojedinačni rezultat sa osvojenih 8 poena iz 9 partija

 

• Datum, godina 2006.
• Naziv takmičenja I liga Srbije i Crne Gore, Zlatibor, nastup za Š.K. „Spartak” iz Subotice
• Osvojena nagrada II mesto

 

• Datum, godina 2007.
• Naziv takmičenja Omladinsko prvenstvo Srbije, Zlatibor
• Osvojena nagrada I  mesto

 

• Datum, godina 2007.
• Naziv takmičenja II liga Srbije, Vrnjačka Banja, nastup za ekipu Š.K. „Niš” iz Niša
• Osvojena nagrada I mesto, plasman u I ligu, najbolji pojedinačni rezultat sa osvojenih 8,5 poena iz 10 partija

 

• Datum, godina 2007.
• Naziv takmičenja Međunarodni turnir VIII kategorije, Podgorica
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2008.
• Naziv takmičenja Pojedinačno prvenstvo Srbije, Mataruška Banja
• Osvojena nagrada III mesto

 

• Datum, godina 2008.
• Naziv takmičenja Memorijal “Bore Kostića” XIV kategorije, Vršac
• Osvojena nagrada III-V mesto

 

• Datum, godina 2008.
• Naziv takmičenja Kup Srbije, Zlatibor, nastup za Š.K. “Spartak” iz Subotice
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2010.
• Naziv takmičenja Pojedinačno prvenstvo Srbije, Kragujevac
• Osvojena nagrada I-II mesto

 

• Datum, godina 2011.
• Naziv takmičenja I liga Srbije, Valjevo, nastup za ekipu Š.K. „Lasta” iz Beograda
• Osvojena nagrada III mesto

 

• Datum, godina 2012.
• Naziv takmičenja Balkanski Gran Prix turnir, Cetinje
• Osvojena nagrada I-II mesto

 

• Datum, godina 2013.
• Naziv takmičenja Pojedinačno prvenstvo Srbije, Vrnjačka Banja
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2014.
• Naziv takmičenja I liga Srbije, Palić, nastup za ekipu Š.K. „Radnički Vodovod” iz Kragujevca
• Osvojena nagrada I mesto

 

• Datum, godina 2014.
• Naziv takmičenja Kup Srbije, Kragujevac, nastup za Š.K. “Radnički Vodovod” iz Kragujevca
• Osvojena nagrada I mesto

 

III       Godine detinjstva i dečaštva

 Vrlo rano se može prepoznati koje će dete imati uspeha u šahovskim takmičenjima. Čak i manje iskusni treneri i instruktori mogu to lako da otkriju. Ti biseri se prepoznaju po neutoljivoj želji da igraju šah,  snazi volje i upornosti da satima analiziraju i iznalaze najtananije finese pozicije,  po neustrašivosti pred mnogo starijim protivnicima sa nekim šahovskim autoritetom i titulama, memoriji za materiju koju su već videli i usvojili, talentu za dva osnovna poimanja šahovskih pozicija – strateško pozicionim shvatanjima i taktičkim rešenjima i kombinacijama.

Boban je imao sve to i još mnogo više. Odmah se moglo videti da će od njega biti izvrstan šahista. Njegove krajnje domete niko nije mogao tada a ni sada da sagleda. Samo je on gospodar tih granica.

Osvajao je sva moguća takmičenja svojih vršnjaka. U svojim starosnim kategorijama teško da je imao odgovarajućeg suparnika a on je to stalno dokazivao sebi i drugima.

Ali stizao je da stvara prijateljstva među šahistima i među onima koji to nisu.

Došle su i godine omladinskog šaha, to više nisu bili dečaci već mladići, momci, budućnost šaha Srbije. Boban je i tu ostao šahovski dominantanu odnosu na svoje vršnjake iako možda sa slabijom podrškom od svih njih. Samo njegovi roditelji znaju kako je teško bilo prebroditi te godine u kojima su se čudno izmešala osećanja ponosa zbog njegovih uspeha, brige jer su bili oslonjeni gotovo isključivo na sebe same, nadanja da će njegov talenat i mogućnosti dostići mesto koje  mu je šahovski predodređeno.  Bilo je tu teških dana i perioda kada je materijalno pretilo da ugrozi duhovno iako je šah jedan od najmanje zahtevnih sportova u pogledu ulaganja.

 

 IV       Željan što više jakih turnira

 Pored  potrebe za pedaško trenerskim radom, za jakim i kvalitetnim računarom i šahovskim softverom, za dobrom i aktuelnom literaturom, najvažnije za brz šahovski razvoj ovakvog talenta je da dovoljno igra. Da igra što više i sa odgovarajućim protivnicima. Šahovska pedagogija kaže da je najbolje igrati sa jačima od sebe, od njih se može nešto novo naučiti. Nema napretka u neprestanom pobeđivanju slabijih od sebe, niti radosti u prejakiim protivnicima od kojih izgubite sve partije i demorališete se i izgubite veru u sebe.

Boban je u tom periodu igrao sve turnire do kojih je mogao da dođe.  Nepoznatim mladim igračima retko stižu pozivi za kvalitetne turnire. Open turniri podrazumevaju bar polovinu partija sa slabijim i nekvalitetnijim protivnicima. Troškovi turnira su značajni a nagrade nevelike i malobrojme. Sponzora niotkuda.

Najveći broj turnira i takmičenja koja je Boban igrao su zvanična prvenstva pojedinačna i ekipna.  Malobrojne šanse a on ih je morao sve da iskoristi.

I u svom gradu kada je tebalo da bude uvršten na XIV Memorijal Bore Kostića koji je igran 2006. godine kada je Boban bio jak majstor sa visokim rejtingom,  nije uvršten među takmičare uz obrazloženje da je tada  bio član „Spartaka“ iz Subotice.  A on je bio član Spartaka da bi mogao da igra što veći broj turnira i da nastupa za ekipu u najvišem rangu Srbije. Već sledeće godine se priključio klubu svog grada koji je ušao u isti rang.

Tako je bio upućen da se dokazuje na takmičenjima za koja mu nije trebao ničiji poziv – ostala su mu takmičenja ekipa za koje je nastupao i pojedinačna takmičenja u okviru šampionata pokrajine i države.

Otuda činjenica da je Boban učesnik gotovo svih šampionata Srbije. Nije učestvovao samo na šampionatu 2014. kada je došao na šampionat kao branilac titule šampiona i u znak protesta principijelno odustao od takmičenja zbog nekorektno podeljenih eksta honorara učesnicima.

Njegovi plasmani na tim šampionatima su uvek bili visoki  ali selektori nisu smatrali da treba da ga uvrste u tim. Sami razmislite treba li trećeplasirani sa šampionata 2008. godine da ima mesto u timu, ima li mesta u timu igrač koji je podelio prvo mesto 2010.

Najzad kruna njegovih nastojanja i borbi za dokazivanje kroz  državne šampionate (slučajnost, slično Bori Kostiću koji je to dostigao u Ljubljani 1938.) je Vrnjačka Banja 2013. kada je konačno postao šampion Srbije. Nije ga se više moglo izostaviti, te godine prvi put dobija priliku da bude i reprezentativac svoje zemlje, Srbije.

  

IV      Najbolje mu tek predstoji

Danas je Boban Bogosavljević  iako još mlad (tek mu je 31 godina),  zreo velemajstor, šahovski autoritet na ovim prostorima,  sa izuzetnim postignutim rezultatima, šampion države kako u pojedinačnoj konkurenciji tako i u ekipnim takmičenjima osvajač prvenstva države i kupa.

I danas rado dolazi u šah klub „Bora Kostić Vršac“ i tu je omiljen a on uzvraća zabavljajući nas, sada daleko slabije igrače od sebe, dajući vremensku „foru“ ili igrajući sa nekim u parovima, dve ekipe sa po dva igrača gde svako odigra naizmenično  po potez,  družeći se i tumačeći nam tajne šahovske igre koje on svakako daleko bolje poznaje od nas.

Pravo je zadovoljstvo kada nam pokaže neke od partija koje je igrao ili makar posmatrao, uz svoje komentare i ono što je moglo biti u partijama i pozicijama a često je najllepše i najatraktivnije ono što nije odigrano, lepše i atraktivnije od samih odigranih poteza i varijanti.

Na Memorijalnim turnirima velemajstora Bore  Kostića on je učestvovao  kao igrač ali pod opterećenjem obaveza u pogledu organizacije turnira.

Ostvario je najbolji plasman koji je neki šahista Vršca na tim turnirima postigao i najzad pružio zadovoljstvo ljubiteljima šaha u Vršcu da njihov predstavnik ne bude uvek na dnu tabele ovih izuzetno jakih i respektabilnih turnira. Najzad je domaći predstavnik neko ko može da se bori za vrh tabele i da pobedi svakog od učesnika, iako su to uvek bila velika šahovska imena.

Nezaboravne su analize partija i pozicija u sobi za analizu, koju je uveo pri organizaciji ovog takmičenja i u kojoj su svi učesnici prihvatajući tu njegovu ideju pokazivali tajne svojih pozicija nakon partije. Mi, njegovi navijači smo mu zahvalni na tom zadovoljstvu i uzbuđenjima koja smo doživljavali kada su se njegove partije odlučivale. Pratili smo i navijali i tokom njegovih partija na raznim turnirima van Vršca koje su prenmošene putem interneta. On bi nam se uvek javljao posle partija i prenosio nam deo utisaka i atmosfere, pružajući nam mogućnost da zavirimo u tajnoviti svet vrhunskih šahista.

Omiljen je i rado viđen gost i u okolnim klubovima na primer šah klubu „Izbište“ gde uvek ističu da je tu igrao prve takmičarske partije za ekipu, kao i u Banatskom Karlovcu  gde ima mnogo svojih šahovskih prijatelja, ali i u klubovima širom zemlje, jer je za dosta klubova igrao a u mnogima je učestvovao na turnirima i drugovao sa šahistima tih klubova.

Boban Bogosavljević, šahovski velemajstor, iako je do sada postigao mnogo, u zenitu je svoje šahovske stvaralačke snage i pred njim su zasigurno još mnogi uspesi, prva mesta, blistava odličja i pehari i partije koje će se pamtiti i živeti mnogo duže od svih nas.

Međutim, isto je tako sigurno da ga ti uspesi kao i ovi do sada neće promeniti  – ostaće ona lepo vaspitana i prijatna osoba  kao kada smo ga  upoznali i postali njegovi prijatelji i navijači za uvek.

Boban je prvi velemajstor sa ovih prostora nakon velmajstora Bore Kostića. Postoje sličnosti u njihovim dosadašnjim rezultatima i razlike.

Sličnost je da su obojica po jednom delili prvo mesto na državnom šampionatu, Kostić sa  Pircom 1935. u Beogradu  a Bogosavljević sa Sedlakom 2010. u Kragujevcu. Po jednom su obojica bili i državni prvaci – Kostić 1938. u Ljubljani a Bogosavljević 2013. u Vrnjačkoj Banji.

Različito je pre svega vreme u kom su živeli i samim tim njihova igra i rezultati se ne mogu direktno porediti. Bora Kostić je imao svoj renome i ime u celom svetu, igrao je sa najvećim imenima svog vremena kao što su Kapablanka i Aljehin, svetski prvaci. Boban nije imao tu sreću u današnje vreme, našim je velemajstorima danas teško da dobiju poziv za neki značajniji turnir u svetu.

Ali, Boban ima i jednu prednost – on još nije dostigao svoj šahovski zenit, njemu još predstoji niz godina igračkog stvaralaštva i najveće šahovske moći. Zato verujemo da će Boban osvojiti još mnogo značajnih turnira a verovatno i još neki državni šampionat.

Boban se ne takmiči sa senima i veličinom starog velemajstora Bore Kostića. On ga poštuje i čvrsto gazi njegovim stopama,  Bora mu je inspiracija kao i svima nama ali Boban je već zakoračio u retkima dostižne šahovske visine i on je sada  već i sam inspiracija nekim mladim šahistima.

x

Takođe pogledajte

Književno veče Jasne Krsmanović „U ogledalu duše”

Sreda, 19 Juni 2019 Vreme: 20:00 Mesto: sala bioskopa U sredu, 19. juna u 20h, ...

Facebook