MUKE VRŠČANKE ZBOG BAZNE STANICE: Iselila se iz straha od zračenja

Nevolje Slobodanke Munćan zbog bazne stanice, postavljene letos na krov susedne stambene zgrade. Zahtev za uklanjanje skalamerije nema zakonskog osnova, kažu nadležni

SLOBODANKA Munćan, iz Vršca, iselila se iz svog stana na Vojničkom trgu, jer je “Telenor” letos na susednoj zgradi postavio baznu stanicu. Najpre je, uz podršku žitelja tog gusto naseljenog kvarta, od svih nadležnih bezuspešno tražila da se taj objekat ukloni, a na ovaj radikalan potez odlučila se tek nakon što su merenja, urađena na njen zahtev, pokazala da je nivo nejonizujućeg zračenja na čak šest mesta za više od 10 odsto veći od dozvoljene granice.

Naš zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, inače, dozvoljava da se granične vrednosti pređu do 10 odsto, a bazne stanice koje idu preko toga vode se kao izvori od posebnog interesa, ali im se rad – ne zabranjuje. Zato i zahtev stanovnika Vojničkog trga da se ona ukloni sa krova zgrade 13a nema zakonskog osnova.

– “Telenor” je u ovom slučaju u obavezi da radi vanredna merenja svake druge godine. Tek ako bi se utvrdilo da zračenje premašuje 100 odsto dozvoljenu granicu, mogli bismo da zabranimo rad te stanice – objašnjava Bosiljko Donevski, načelnik Odeljenja za komunalne i stambene poslove Grada Vršca, koje vodi inspekcijski nadzor.

Ipak, postoji preporuka da se takvi objekti ne postavljaju u zonama gde ljudi borave 24 sata, tj. na zgradama, blizu bolnica, škola, vrtića, igrališta i turističkih objekata, ali se to u praksi ignoriše. U Srbiji se, u proseku, godišnje postavi 1.000 novih baznih stanica, mahom na stambenim zgradama, a protesti građana uglavnom bivaju uzaludni.

– Nadležni me smiruju rečima da su i pegle, fenovi i mikrotalasne pećnice takođe izvori nejonizujućeg zračenja, a koliko onda na zdravlje ljudi utiče to “ogromno čudo” na zgradi, koje sve vreme radi – revoltirano se pita Slobodanka, čiji je stan vazdušnom linijom udaljen dvadesetak metara od spornog objekta.

ZABRINUTA Slobodanka Munćan

Veću izloženost štetnom zračenju imaju stanari okolnih zgrada nego oni na čijoj zgradi je postavljena bazna stanica, jer polje njenog delovanja ide horizontalno, a ne nadole. Ipak, u Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da građani ne treba da brinu, jer se pre njihovog postavljanja rade opsežna merenja uticaja na životnu sredinu.

– Granice izlaganja nejonizujućim zračenjima u Srbiji su strože nego u EU. Takođe, u svakom gradu se redovno radi monitoring, i ti rezultati su svima dostupni – ističe Slaviša Simić iz ovog ministarstva.

On dodaje i da bazne stanice nikada ne rade maksimalnim kapacitetom, što znači da je i zračenje slabije od prikazanog u prvobitnim merenjima.

RADI SE NA IZMENI ZAKONA

ZAKON o zaštiti od nejonizujućih zračenja donet je 2009, a prošlog jula formirana je radna grupa koja radi na njegovim izmenama i dopunama. U tome učestvuju RATEL, ministarstva zaštite životne sredine, građevinarstva, energetike i zdravlja.

– Na osnovu desetogodišnjeg iskustva, sada radimo na tome da pojednostavimo proceduru, ali i da istovremeno pooštrimo metode postavljanja baznih stanica. Javni interes je da dobijemo što kvalitetniju uslugu, sa što manje štetnih posledica – naglašava Simić.

Izvor Novosti

 

x

Takođe pogledajte

Šahovski turnir u Ritiševu

Već u nedelju, 11.08.2019. šahovske ekipe su se ponovo okupile i takmičile u Ritiševu gde ...

Facebook