Da li je banka Saveta Evrope sa kamatom od samo 1 odsto spas za Vršac?

Građani Vršca koje dugo godina muči problem otpadnih voda i sa neuređenom kanalizacionom infrastrukturom, mogu da se nadaju rešavanju ovih pitanja u doglednoj budućnosti, ukoliko se uspešno okončaju dogovori o kreditu sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) .

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je tokom posete Južnobanatskom okrugu da su u toku razgovori sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) o odobravanju kredita po minimalnoj stopi od samo jedan posto za finansiranje tih investicionih projekata u Vršcu.

Ko je banka od koje Srbija očekuje sredstva po bagatelnoj kamatnoj stopi?

CEB vuče korene iz političkog meteža koji je zadesio Evropu posle Drugog svetskog rata, a koji je doveo do poplave izbeglica i njihovog preseljenja u Zapadnu Evropu.

Osam država članica Saveta Evrope odlučilo je i 1956. godine osnovalo “Fond za preseljenje izbeglica i rešavanje pitanja prenaseljenosti Evrope”, današnji CEB, s ciljem rešavanja socijalnih problema izbeglica, raseljenih osoba i migranata u evropskim državama nakon Drugog svetskog rata, te jačanja socijalne kohezije.

Fond je počeo rad sa kapitalom manjim od sedam miliona dolara.

U periodu između 60 i 80 godina prošlog veka, konstantno se povećavao broj članica Fonda, njegova finansijska sredstva i delokrug aktivnosti u skladu sa promenama društvenih prioriteta, a poseban zamajac je doživeo s ponovnim ujedinjenjem evropskog kontinenta nakon pada Berlinskog zida.

Bečki samit iz 1993. godine doneo je novi talas članica iz zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Godine 1994. Fond je promenio ime u Socijalni razvojni fond Saveta Evrope, da bi 1999. godine konačno postao Razvojna banka Saveta Evrope.

CEB je danas multilateralna razvojna banka sa isključivo socijalnim mandatom.

Učestvuje u implementaciji socijalno orijentisanih investicionih projekata kroz tri sektorske linije delovanja, a to su: održiv i inkluzivan rast; integracija izbeglica, raseljenih osoba i migranata; i razvoj mera za prilagođavanje i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Zanimljivo je da Banka ne prima nikakvu pomoć, subvenciju ili budžetske doprinose od država članica za finansiranje svojih aktivnosti, već potrebna sredstva prikuplja isključivo na međunarodnim tržištima kapitala putem zaduživanja.

Kontrolu nad CEB-om ima 41 zemlja članica, među kojima su pored vodećih evropskih država Nemačke, Francuske, Holandije, Norveške, Švedske…i zemlje iz balkanskog regiona, uključujući i Srbiju.

Naša zemlja se CEB-u priključila u aprilu 2004. godine sa udelom u akcionarskom kapitalu od 0,472 odsto.

Upravni savet CEB-a je u novembru prošle godine odobrio kredite u vrednosti od skoro 1,1 milijardi evra za socijalne projekte u 11 evropskih zemalja, pri čemu je za Srbiju izdvojena najveća suma.

Reč je o iznosu od 200 miliona evra kredita za Vladu Srbije za ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, čime će se finansirati nadogradnja nekoliko javnih zdravstvenih ustanova u oko 20 gradova u Srbiji, od čega ce koristi imati, kako se procenjuje, blizu 1,3 miliona ljudi, uključujući pacijente i medicinsko osoblje.

Izvor RTV

x

Takođe pogledajte

Profesorka matematike iz Vršca od gline pravi čudesne figurice

Vrščanka Danijela Radeka pravi lutke od polimerne gline. Iako neki od toga i žive, jer ...

Facebook