Vrščanin, Berićet s vodene njive

Dunavski alas Ranko Radojčić ulovio 23 soma ukupne težine 65 kilograma

Već 23 godine Vrščanin Ranko Radojčić, na „privremenom radu” u Staroj Palanci, druguje sa Dunavom, a velika reka ga redovno – nagrađuje. Tako je bilo i usred januara, prošlog vikenda, na Bogojavljenje, kada alasi ređe izlaze „na vodu”: ulovio je 23 soma ukupne težine 65 kilograma. Pravi božji dar, berićet koji je već sutradan – „plivao” u vrelom ulju u „Dunavskom cvetu” u Staroj Palanci.

Ovaj iskusni alas ne samo da poznaje dno velike reke između Rama i Stare Palanke, na njenom 1075. kilometru od ušća, kao „svoj džep”, što je od presudnog značaja za pronalaženje ribe u dubinama, već ima i „jedno čulo više”, uz pomoć kojeg „hvata” poseban miris Dunava u njegovim „plodnim danima”. Nijedanput ga to „čulo” nije prevarilo. Baš na tom potezu, u blizini ušća granične reke Nere s Rumunijom, i kanala Dunav–Tisa–Dunav, gde je košava najrazornija, nakon izlaska iz Đerdapske klisure, „a Dunav najširi na našoj teritoriji”, Radojčić nalazi soma i kada je u rupama načinjenim iskopavanjem šljunka. „Na ovoj reci alasi rade pola godine, a u drugoj polovini čekamo da košava isprazni ’mehove’ svoje.”

I kada ima vetra, pa Ranko nije na „vodenoj njivi”, on čeka njen zov. Kaže da za njega ovaj ulov nije ništa neobično, jer je Dunav večito rodan. Lovi i druge vrste ribe, ali za soma ga kolege smatraju pravim majstorom. Veli da som nije „glup kao som”, kako se neopravdano veruje, jer je mudar i oprezan. Alas mora da bude spretan i iskusan, da bi ovu ribu nadmudrio.

– Moj način lova podrazumeva i izvesne rizike. Do izražaja dolaze iskustvo i znanje, kako bih izbegao štetu, a ulov bio berićetan. Nisu tačne priče da u Dunavu nema ribe! Ima je u našem „vodenom ambaru” koliko hoćeš i koliko znanja imaš. Velika opasnost i ribi i čoveku preti od plastičnog i drugog otpada, koji, sudeći prema tekstu na ambalaži, plovi čak od Švarcvalda. Jednako opasan je i neprečišćeni kanalizacioni otpad, koji se izliva u reku, kaže ovaj iskusni alas, kome bogojavljenski ulov nije i najveća dosadašnja dnevna žetva, jer je u danu imao i 120–150 kilograma somovine.

Naš sagovornik sebe smatra izrazitim somdžijom, jer ne samo da voli da lovi „brku”, već poznaje i njegova staništa i način života. U zimskom periodu, zbog niske temperature, somovi silaze na dno i tu se ukrtože jedan do drugog. Dok traje vreme hibernacije (stanje usporenog metabolizma) – samo blago mašu repovima. Ranko kaže da obožava riblji paprikaš, a on se kuva od krtine, najčešće stomaka soma. „Pored crnog luka, to ukusno jelo mora da ima i ljutine, pa kad se jede – graške znoja sa čela moraju da kaplju.”

– Sudeći prema dosadašnjim ulovima ove zime, somovina će ove godine dobro roditi. Na svim lokacijama za koje znam da u dubinama kriju somove, nikada nisam prošao bez ulova. Ozbiljan alas može, ako radi, dobro i da zaradi, pa nije baš tačna narodna da „ko je ribarski hleb jeo, nije se najeo”, veli nam Ranko Radojčić, poznavalac dunavskih dubina i ćudi velike reke, na kojoj svaki alas mora da ima izoštren sluh, „jer kad Dunav izdaleka zamumla, alas mora pod punim gasom ka obali, sprema se opasno nevreme”.

Izvor Politika

 

x

Takođe pogledajte

Šahovski turnir u Ritiševu

Već u nedelju, 11.08.2019. šahovske ekipe su se ponovo okupile i takmičile u Ritiševu gde ...

Facebook