Vršac, ĆERKA BOLESNU NEVENKU HARKAJ (71) IZBACILA NA ULICU, POKRALA JOJ DOKUMENTA I NESTALA. Jedan dečak ju je našao na dečijem toboganu, prekrivenu snegom… Tada se njen život promenio!

Nevenka, bez odeće, obuće, donjeg veša, bez ikakvog dokumenta, u užasnom zdravstvenom stanju, gladna i prepadnuta situacijom u kojoj se našla, nije bila čak ni broj za sistem naše države

Nevenka Harkaj (71) iz Vršca po ledenom vremenu ostala je potpuno sama, bez ičega, ali bukvalno ičega nasred Karaburme. Ustvari, nije ostala, ostavila ju je ćerka. Žena koja je do tada imala koliko-toliko sređen život, misli se na to da nije bila u bluzi na snegu, nije bila gladna i redovno je pila lekove od kojih joj život zavisi, odjednom se našla u situaciji u kojoj niko ne bi želeo da se nađe. Ni u najgoroj noćnoj mori.

Iz čitave te agonije i strepnje da li će preživeti naredni dan ili barem dočekati jutro, izbavila ju je Marica, žena heroj i uzor. Spasila ju je i pružila svoj dom.

Nevenkina strašna životna priča teško bi se mogla spakovati u nekoliko pasusa, jer ni sada kada je pišem, ne znam odakle bih je počela, a da je do detalja shvatite i svaki segment razumete. Ipak, počećemo od situacije, koja bi trebalo da bude početak ove priče.

Sa ćerkom Vericom, nakon muževljeve smrti živela je u svom stanu u Vršcu, od 38. godine je penzionisana, jer je imala moždani udar, koji, kako i sama kaže, ne zna kako je preživela.

Naporne poslove u vršačkim vinogradima je obavljala sa svojim suprugom, kako bi odgajili ćerku, koja će je na kraju, u decembru prošle godine, ostaviti na ulici i pobeći od nje. Nevenka je svojoj ćerki prepisala taj stan, ali uz uslov da je ona doživotno hrani i sahrani. Imala je invalidsku penziju koju je ćerka bezmalo trošila celu, a kada su se dugovi nagomilali, Verici je palo na pamet da tu nekretninu prodaju i dođu u Beograd.

Tada počinje pakao ove napaćene žene. Ćerka sa dve unuke od osam i 12 godina dolazi u prestonicu Srbije, a model po kom funkcioniše je: trošenje majčinog novca, seljakanje iz stana u stan, devojčice ne pohađaju školu, a Nevenka postaje višak i sunđer za istresanje Veričinih frustracija.

– Stalno smo se svađale, počela je da mi govori “nećeš ti više sa nama biti”, “šta tebe briga šta ja radim i na šta trošim novac”, “ko si ti da se pitaš”. Strašno je bilo. Pitala sam je samo dokle ćemo ovako, stara sam i bolesna – počela je svoju priču Nevenka.

Kobne večeri kada je završila na ulici, ćerka ju je slagala da ide do marketa i da je sačeka ispred. Nevenka je sve do tri ujutru sedela na hladnoj klupi i čekala.

Igrom slučaja ili lošim ćerkinim pokušajem da je “privali” bivšem stanodavcu na Mirijevu, našla se na smrznutom drvenom podu kuće za dečiju igru.

Kroz nekoliko dana Nevenku je “ogrejalo sunce” i vrata svog doma su joj otvorili Lazići, Marica i njeno troje dece.

– Nisam mogla da ostavim živo biće na ulici, nahranila sam je, okupala i sutradan pozvala policiju, prvo su mi rekli da “oni ne traže izgubljene ćerke”, a onda sam išla da je prijavim u Centar za socijalni rad na Zvezdari. Ona je teško bolesna, nema nikakva dokumenta, plašila sam se šta ako joj pozli, kako ću, šta ću. Međutim niko ništa nije uradio, dok se nisam obratila medijima, odnosno vama – rekla je Marica Lazić.

Kako ona kaže, mesec dana ništa nije preduzeto.

– Zamolila sam ih da bar prijave dokumenta kao ukradena, da ne bi mogla ćerka da joj koristi penziju, a oni su mi na to rekli da sam budala i da bi trebalo da je pustim u prihvatilište, u jezive one uslove – prisetila se Lazić.

Ipak, ma šta da joj je uradila, Nevenka bi želela da vidi svoju ćerku, jer samo nju ima. A jednom rečenicom možda je najbolje opisala roditeljsku ljubav, koja ne samo da nije merljiva, nego ne poznaje bol:

– Ma šta da mi je uradila, moje je dete. Žao mi je, htela bih samo da je pitam što me je ostavila, čime sam ovo zaslužila, teško sam je odgajila, sve svoje dala sam njoj. Samo da je pitam “što me ne želiš pored sebe, ćerko”? – sa suzama koje se slivaju niz lice, jecajući završila je naš razgovor Nevenka

Kako bismo proverili do koje faze je stigao proces Nevenke Harkaji, pozvali smo policiju i socijalne centre oba grada – Beograda i Vršca. A informacija koju smo dobili je ohrabrujuća – socijalni radnici vršačkog centra će doći po nju i srediti njen pravni i zdravstveni status. A ćerka Verica?

Pa nadamo se da će nakon ovog teksta shvatiti da njeni postupci nisu ispravni, a najmanje nisu korektni prema jednoj majci.

Ni psi nisu zaslužili da budu na ulici, gladni i napušteni, a kamoli čovek, a kamoli majka. Tvoja majka.

Verice, svi se nadamo da je ovo samo nesporazum i da je ovaj problem rešiv, pa verujemo da ćeš kada ovo pročitaš pozvati ili majku ili nas.

Izvor Alo

 

 

 

x

Takođe pogledajte

Parakvad poklonio kućicu za čepove školi u Velikom Središtu

Udruženje “Parakvad” Vršac uručilo je danas kućicu za sakupljanje čepova OŠ “Branko Radičević”, vrtićkom odeljenju ...

Facebook