“IZ UGLA LOGOPEDA – MUCANJE” – ŠKOLA JELENA VARIJAŠKI, VRŠAC

Autorke: Marija Keri Kutlešić i Jelena Dramlicanin Kabić, logopedi.
Članak je deo feljtona Vršačka kula.

Fluentnim govorom se smatra lak, tečan i prirodan govorni tok, bez napora, nevoljnih pokreta, oklevanja, ponavljanja i produžavanja jezičkih jedinica. Mucanje je poremećaj fluentnosti govora koji onemogućava normalan tok govora. Kompleksan je poremećaj. Manifestuje se ponavljanjem delova reči i rečenice, produžavanjem glasova, zastojima i neadekvatnim pauzama u govoru. Utiče na osobu kao celinu, i pored manifestacije govornih poteškoća, često uključuje i negativna osećanja, strah od govora, stid, osećaj krivice, anksioznost, nedostatak samopouzdanja. Ponekad su prisutne i druge negativne prateće pojave kao što su: tikovi, ubrzan rad srca, crvenilo, izbegavanje gledanja sagovornika u oči…

Mucanje je najpoznatiji govorni poremećaj, ali ne i najučestaliji. Pogađa osobe svih uzrasta, ali najčešće je kod dece u dobi 2 i 6 godina starosti koja razvijaju govor. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Većina dece ipak preraste svoje mucanje i procenjuje se da manje od 1% odraslih muca.

Još uvek se ne zna sa sigurnošću šta je uzrok mucanja. Ako roditelj muca postoji velika verovatnoća da će i dete mucati, jer je roditelj govorno-jezički model svom detetu. Psihološke teorije ističu uticaj određenih traumatskih doživljaja, svakodnevnih stresnih situacija, nemogućnost da se iskažu ili prorade emocije vezane za različita životna iskustva. Organske teorije tvrde da mucanje nastaje kao posledica promena u funkcionisanju nervnog sistema, kao i neusklađenost pokreta govornih organa. Razlozi mogu biti brojni, i zato je važno obratiti se stručnjaku da bi se uzrok utvrdio i da bi se što ranije preuzele odgovarajuće mere.

Postoje kritični periodi za mucanje, to su faze u kojima je najburniji psiho-fizički razvoj deteta. Prvi takav period je između 2 i 3 godine života. To je i najosetljiviji period u razvoju govora. Dete se susreće sa mnogo novih pojmova, aktivno ih upotrebljava iako u potpunosti ne zna šta oni znače. Drugi kritični period je između 4 i 5 godine, kada ga interesuju događaji oko sebe, česta su pitanja šta? gde? zašto?

Mašta mu se intezivnije razvija, stalno zapitkuje a odrasli nemaju vremena i strpljenja, izražavaju nervozu prema detetu. Treći kritični period je pri polasku u školu i to kod one dece koja su nepripremljena a već imaju predispoziciju za nastanak mucanja. Polazak u školu je veliki šok za takvo dete a ako uz to ima i ambiciozne roditelje onda mucanje postaje veoma izraženo. Sledeći kritični period je vreme puberteta, tada je obično u pitanju recidiv (ponovno javljane mucanja nakon niza godina). Moguća je i pojava mucanja u zreloj dobi kao posledica elementarnih nepogoda i društvenih zbivanja.

Postoji značajna razlika između fiziološkog mucanja koje je prolaznog karaktera, gde je savetovanje roditelja i davanje uputstava za govor dovoljno da se ono prevaziđe. I sekundarnog, pravog mucanja, kod koga su veoma izražene poteškoće u govoru i osoba je vrlo svesna svojih poteškoća. Ova vrsta mucanja zahteva timski rad (logoped, psiholog, porodica, vaspitači, učitelji) i što ranije otpočinjanje tretmana.

Par korisnih saveta kako možete da pomognete svom detetu:

– Budite strpljivi i budite dobri slušaoci, dajte detetu dovoljno vremena da kaže sta želi, ne požurujte ga i ne prekidajte.
– Odredite svakog dana period kada ćete provoditi vreme sa svojim detetom baveći se nekim zajedničkim aktivnostima – pričajući priče, doživljaje, igrajući se.
– Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je uspešno. – Obezbedite prijatnu porodicnu atmosferu bez stresnih situacija. – Uspostavite pravilne ritmove spavanja, ishrane i aktivnosti u dnevnoj rutini vaseg deteta.
– Ne krivite sebe ni svoje dete zbog mucanja.
– Dajte sami dobar primer govoreći lagano.
– Dete ne treba da gleda emisije pune straha i nasilja, što može da pojača intezitet mucanja.

Autorke:
Marija Keri – Kutlešić,logoped
Jelena Dramlićanin- Kabić, logoped, reedukator psihomotorike

 

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Parta, UPOZORAVAMO JAVNOST, A SADA IMA MRTVIH Vatra buknula na njivi! Pao je kao pokošen! Hitna stigla, ali mu nije bilo spasa!

Muškarac S. M. (75) iz sela Parta, nadomak Vršca je preminuo na njivi, pokušavajući da ...

Facebook