Kupatila u Vršcu, istorija

Prilog zdravstveno-kulturnoj istoriji naših gradova.
(Prepis iz Zbornika za društvene nauke, Matice srpske br.12/1956)
Milivoj Jovanović

„Od vremena kada se počelo sa isušivanjem Vršačkog Rita, naročito sedamdesetih i osamdesetih godina i kada je Vršac druge polovine XIX veka dobio zdravu artesku vodu, njegove zdravstvene prilike pošle su na bolje. Isušenjem baruština oko Vršca i novim arteskim bunarima nestale su mnoge bolesti, na primer groznica, koja je ponekad uzimala oblik epidemije.

Oduvek se u Vršcu mnogo polagalo i mnogo trošilo na higijenu. Još davno pre Prvog svetskog rata, Vršac je u Banatu bio najlepši, najuredniji, najčistiji, pa tako i najzdraviji grad. Nema sumnje da su ovome mnogo doprineli i vršački bregovi sa bujnim šumama. Pa i inače vršačka klima je zdrava, podesna za razno rastinje. Pod takvim podnebljem Vrščani su podigli velike komplekse vinograda, tu uspeva svakovrsno voće – od jabuke do badema, pa čak i smokve.
Po meteorološkim beleškama iz 1866. do 1870. godine, srednja godišnja temperatura bila je 9,69 C. Dešavalo se da je toplota u letnjim mesecima dostizala 35 i 40 C, a isto tako bivalo je da je zimi temperatura padala i do –20 C.
Ali, i pored svega lepog i dobrog što je Vršac imao, ipak nedostajalo je nešto što je kočilo njegovo napredovanje, naročito na zdravstvenom polju. Bio je to nedostatak rečne, jezerske vode. Njegovo stanovništvo nije imalo u toplim letnjim danima gde da se osveži. Ovaj nedostatak bio je večita briga Vrščana i oni su sve činili da ga skinu s dnevnog reda ili bar da ga ublaže.

Godine 1861. nazidan je otvoren mlin – prvi i najstariji u Banatu – „Prvi banatski parni mlin“. O njemu ima nešto podataka u Milekerovoj Povesnici slobodne kraljeve varoši Vršca, još više u vršačkim lokalnim novinama onoga vremena. Kaže se da je brašno koje je davao taj mlin bilo čuveno i traženo nadaleko. Ali sa mlinom Vrščani su dobili još nešto ne manje važno za život. Pored mlina njegov sopstvenik Andreja Fric podigao je i parno kupatilo, prvo javno kupatilo u Vršcu. (Ne mislim na turska kupatila koja su svakako imali za duge turske vladavine u Vršcu.)

O ovom prvom parnom kupatilu doneo je belešku i lokalni list „Werschetzer Gebirgsbote“ br. 28/863, u kojoj se kaže da novootvoreno kupatilo „ima paviljon sa dve kabine sa po dve i tri sa po jednom kadom, koje su od drveta, ali građene sa puno ukusa. Ispred paviljona je lepo izidan basen sa jednom umetnički izrađenom stenom iz koje mlaz vode šiba uvis – i vraća se u basen u gustim kapljicama…“ Kabineti, kade, nameštaj, veš sve je u najvećem redu i čistoći – kažu novine, pa se sopstveniku za ovu humanu ustanovu izražava u ime građanstva najveća zahvalnost. Publika se pak izveštava „da kupatilo radi do 10 sati uveče obzirom i na one čije su radnje otvorene do 9 sati uveče…“

Vrščani su zadovoljni, čak i srećni, što su dobili parno kupatilo, ali ipak oni se žale i negoduju što okolina tog kupatila nema ni estetski, a još menje higijenski izgled. Jer u ono vreme današnja Mala pijaca bila je marveni trg i na tom dosta skučenom prostoru slegala se i krava i konj, svinja, ovca i dr. Naravno, kod takvog stanja o nekom estetskom izgledu nije moglo biti ni govora. Protiv svega ovog ti dobri, stari Vrščani izgleda nisu se mnogo bunili, ali sad, kada je Mala pijaca dobila veliku i lepu zgradu, parni mlin i parno kupatilo, oni u br. 44/869 dižu svoj glas i traže da se marveni trg premesti, a ne da se baš kod samog kupatila kolju jaganjci i dere njihova koža, pa ako krv neko ne počisti, ona ostaje i širi smrad.

Pa ipak, izgleda, sa prvim parnim kupatilom i, naravno, željom samih Vrščana, ulepšava se i Mala pijaca i postaje čistija i privlačnija. 1875. godine gradi Vršačka srpska crkvena opština, a po testamentu nekada vršačkih trgovaca Braće Kuzmanović lep arteski bunar sa gvozdenim spomenikom. Sa četiri strane tog novog bunara izlivala se čista i zdrava arteska voda.

Ali radost Vrščana nije potrajala dugo. Jednog majskog večera, oko 11 sati, velika zvona sa vršačkih crkava javljala su vatru. Zapalio se Prvi banatski mlin i za kratko vreme on je izgoreo do temelja, a s njim i prvo parno kupatilo u Vršcu.
Izveštač o požaru, u br. 19/880, između ostalog kaže da će građani teško osetiti nedostatak kupatila, naročito sad pred početak leta. Za utehu, iste novine u istom broju, izveštavaju da sopstvenik izgorelog mlina namerava da ga ponovo osposobi za rad „a kupatilo će uskoro opet proraditi, što se može radosno pozdraviti…“ I zaista, kupatilo je ubrzo proradilo, a nešto kasnije obnovljen je i mlin. Kupatilo je 1892. godine dobilo nov, komotan basen „na mlakoj vodi, neposredno spojen s parnim kupatilom, ispunivši tako davnašnju želju svojih gostiju…“ kaže se u br. 35/892 citiranih novina.
1896. godine Fricov parni mlin, zajedno sa kupatilom, kupio je Maks Adler. O tome je vršačka Budućnost br. 5/896 zabeležila „da je novi posednik parnog mlina, pređe A. Frica, g. Maksa Adler renovirao parno i kadno kupatilo, te će isto već sutra
(5/II) otvoriti i građanstvu na upotrebu staviti“. Ovo kupatilo koje je „renovirao“ Maksa Adler i dao mu ime „Kupatilo Kornelija“ (Kornelia fürdő), postoji i danas u Obilićevoj (Temišvarskoj) ulici i njim se građanstvo obilno služi. Za letnju sezonu i za plivanje kupatilo ima i prilično velik basen. On je pod krovom a ipak ne toliko velik da bi mogao najednom da primi veći broj kupača.
Krajem osamdesetih godina u Vršcu se otvara letnje kupatilo, plivaonica pod slobodnim nebom; dosta je veliko i za veći broj kupača. Tih godina Vršac ima gradskog inženjera, koji je, izgleda, imao naročito interesovanje za arteske bunare i kupatila. Tako iz br. 17/888 Werschetzer Gebirgbote-a doznajemo da je gradski inženjer Josif Kunce počeo na današnjem marvenom trgu, preko puta od gradske klanice, da niveliše, kopa zemlju, za jedan veći basen koji bi bio građanstvu prepušten samo za letnju sezonu. „Sa čežnjom očekujemo što skoriju izgradnju ovog za Vršac toliko potrebnog poduhvata“, beleže novine.

Br. 24/888 istih novina zabeležio je da je basen za kupanje i plivanje velik 1000 m2, dubok 1,2 m, pa se već grade i kabine za ostavu rublja. Dva arteska bunara daju vodu iz dubine od 27 m, koja zaudara na sumpor i topla je 13,5 R. Postavljen je već i učitelj plivanja.

1890. godine kupatilo dobija i četvrti bunar koji izbacuje vodu iz dubine od 72 m. Sva četiri bunara daju na sat 156 hl. vode.
18. i 19. jula 1890. godine posetili su Vršac članovi Agrikulturnog udruženja, sa namerom da razgledaju čuvene vršačke vinograde, podrume i slično iz vinogradarstva, pa su, pored ostalog, posetili i Kunceovo kupatilo, pili njegovu vodu iz dubine od 72 m, pohvalili je i ujedno izjavili da bolje i zdravije kupatilo nema nijedan od gradova koji je bez reke.
U proleće 1891. godine iskopan je još jedan – peti – bunar, čija je voda dolazila iz dubine od 75 m.

Ovo kupatilo radilo je preko 30 godina i kada su njegovi bunari otkazali poslušnost, prestalo je i ono da radi.
Zadržao sam se nešto duže na ova dva prva vršačka kupatila, jer su oba i najdužeg veka te i najviše koristila građanstvu.
Novijeg su datuma još dva vršačka kupatila, jedno je tzv. Merklovo, na uglu Pančevačke i Jagnjeće (danas 2 Oktobra i Dečanske) ulice. Otvoreno je dve godine pred Prvi svetski rat, a 1920 godine prestalo je da radi. Zgradu je sopstvenik prodao privatnicima, oni su je porušili i na tome mestu nazidali sebi stanove. Ovo je bilo treće po redu vršačko kupatilo.

Četvrto otvoreno kupatilo, odnosno basen za plivanje, bilo je u tzv. Činovničkoj koloniji, u neposrednoj blizini Gradskog parka, preko puta od današnje bolnice. Građeno je posle Prvog svetskog rata, 1920. godine, i njime se građanstvo služilo sve dok Vršac nije dobio svoje dosad najveće otvoreno kupatilo – Veštačko jezero.

1912. godine Vršac dobija jednu zdravstvenu instituciju, podešenu po svima propisima napredne higijene. To je prirodno lečilište „Sanitas“. Zgrada postoji i danas ali ne kao prirodno lečilište „Sanitas“ već kao javna bolnica. Uz zgradu „Sanitas“ izgrađeno je i parno kupatilo, namenjeno pacijentima, ali se njima služilo i građanstvo. Prvi lekar za fiz. dietetičnu terapiju bio je Dr. Louis Boesnach, a dok ovaj nije nostrificirao svoju ženevsku diplomu, zamenjivao ga je Dr. Konstantin Demetrović.

Bilo je još jedno letnje otvoreno kupatilo koje je, naročito omladina, koristila u letnjim danima između dva svetska rata. To je tzv. „Ribolov“ oko dva km. severno od Vršca. „Ribolov“ je bio privatna svojina vršačke porodice Dragić. Još i danas postoji i iz njegovog zapuštenog bunara još uvek izbija voda, ali ga od kupača više niko ne posećuje. Šteta je ovu zdravu vodu prepustiti propadanju, čiju površinu sve više pokriva trska, sirak i druge barske trave.

Jula meseca 1952. godine počela je izgradnja jednog dosad najvećeg letnjeg kupališta u Vršcu, Veštačkog jezera. Napornim, pa i dobrovoljnim radom, razume se i materijalnim žrtvama samog grada, na mestu gde su negda bile rupčage sa ustajalom vodom, stvoreno je jezero kojim se Vrščani danas ponose. Plan je izradio njegov inicijator inž. Boda Jovanović i Vrščani su već 1954. godine izdašno koristili odličnu vodu jezera. S jeseni iste godine i u proleće 1955. radilo se uglavnom na ulepšavanju jezera. Veći deo njegovih obala je popločan, podignute su moderne kabine, 30 za pojedince i dve veće zajedničke. Po projektu graditelja inženjera izgradiće se još toliki broj kabina, a u planu je i bife. Okolina se stalno ulepšava. Na pošumljenom terenu zasađeno drveće dobro napreduje, i kako kaže projektant, inženjer B. Jovanović, Vršac će za 2–3 godine imati jezero koje će odgovarati svim modernim uslovima jedne moderne letnje kupke. Samo jezero veliko je 40.000 m2.

Prema analizi, voda je zdrava, lekovita. Iz dva arteska bunara izliva se u jezero voda topla 22°. Po svom hemijskom sastavu voda dolazi u red slanih murijaciticnih voda sa zemnoalkalnim karakterom i slična je slanoj vodi banje Slankamen u Sremu.
Uloženo je dosta truda dok se do jezera došlo i grad je prineo i dosta materijalnih žrtava, ali su zato građani i okolina dobili jedan kulturno-higijenski objekat prvoklasne vrednosti.“

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

“TRADICIJA I EKSPERIMENT” U KULTURNOM CENTRU VRŠAC

Juče je u galeriji Kulturnog centra Vršac otvorena izložba „Tradicija i eksperiment“, studenata završnih godina ...

Facebook