Samo Tito i grad Vršac su imali privilegiju da se po njima nazove vrsta ruže, ali ona je u ovom gradu – retkost

Privilegiju da se baš po njima nazove jedna od ukupno 25.000 vrsta ruža na svetu imali su samo Tito i grad Vršac. Ipak u vršačkim vrtovima ruža koja nosi ime ovog grada – je retkost.

Jedan od najpriznatijih poznavalaca ruža na svetu, vrščanin Jozef Ziber pre više od decenije proizveo je jedinstvenu ružu krupnih belih latica prelivenih najsvetlijim rozim tonovima i dao joj ime Vršac. Na ovaj način Ziber je želeo da iskaže divljenje i poštovanje prema svom rodnom gradu. Vršac je, tako, ušao u elitno društvo malog broja svetskih metropola koje imaju ružu imenjakinju.

Ziber je, inače, jedan od napriznatijih poznavalaca ruža na svetu. On je ukrštanjem stvorio više od hiljadu novih vrsta ovog cveća, ali mu je, kako je govorio, ruža Vršac bila najmilija od svih iz njegove bogate kolekcije..

Ziber je grad Vršac, sa svojim sunarodnicima, napustio po završetku Drugog svetskog rata, u svojim dvadesetim godinama života. Tada se vratio u Nemačku, gde je nastavio da se školuje i bavi baštovanstvom i tako stekao svetsku slavu kao „gospodar ruža“.

Od svih ruža na svetu, Vršac se izdvaja po svojim nežnim bojama i mirisu, kao i po činjenici da ne bode, jer nema trnje. Tučak joj je naglašen, a latice širom otvorene, baš kao što je grad čije ime nosi otvoren za sve koji žele u njemu da se nastane ili ga samo turistički razgledaju. Svojim arhaičnim izgledom ova ruža podseća na one vrste, koje je Ziber još kao dečak sa ocem i stricem uzgajao u staklenicima u Gradskom parku u Vršcu, pa ne čudi što je baš takvu izabrao da pokloni gradu u kom je proveo detinjstvo.

Ceremonija jedinstvenog krštavanja novonastale ruže obavljena je 2006. godine u holu Gradske kuće u Vršcu, a ceremoniji je prisustvovao i tada 86-ogodišnji Ziber. Za tu priliku je doneo tri saksije sa mladicama, koje je tokom svečanog čina zalio prepoznatljivim „banatskim rizlingom“ i dao je Vrščanima u amanet da je razmnožavaju i njome se ponose.

Iako su se Vrščani ovom svetski priznatom naučniku i nekadašnjem potpredsedniku Svetske asocijacije proizvođača ruža odužili dodelivši mu priznanje počasnog građanina Vršca, njegov vredan i jedinstven poklon, koji je „pravio“ nekoliko godina, ipak su nepravedno zapostavili i zaboravili. Darodavac, nažalost, nije doživeo da bar čuje da njegova najlepša ruža ukrašava ulice rodnog grada, jer je preminuo u 91. godini u nemačkom Vajheštafenu.

U lepoti ove jedinstvene bokoraste ruže trenutno mogu da uživaju samo pojedini Vrščani, koji je imaju u svojim vrtovima, jer tri mladice, koje je Ziber poklonio gradu, nisu razmnožene u dovoljnoj količini da se ruža Vršac posadi po trgovima i drugim javnim površinama, kao što je bilo dogovoreno. Ipak, ruža Vršac nije izumrla.

Rasadnik „Topalović“ iz Lipolista u ono vreme proizveo je određeni kontigent vršačke ruže, koji je potom zasađen u dvorištu rimokatoličke crkve u Vršcu, kao i na jednom mestu u Gradskom parku, blizu restorana „Arena“, gde ima četrdesetak bokora. Nekoliko mladica je dato i pravoslavnoj crkvi.

Još uvek postoji mogućnost da se od postojećih bokora razmnoži u željenoj količini. Samo je pitanje ko će taj zahtevan posao da preuzme na sebe.

Iako na prostoru bivše Jugoslavije samo Josip Broz Tito i Vršac imaju svoju ružu imenjakinju, ni ovdašnji turistički vodiči se nisu hvalili svojim gostima da je taj grad, između ostalog, jedinstven i po tome, te da bar na taj način čuvaju predanje o svojoj ruži i njenom tvorcu.

Izvor Južni Banat

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

MK Fintel Wind kod Vršca otvara svoj treći i najveći vetropark u Srbiji „KOŠAVA 1“

SVEČANO OTVARANJE NAJVEĆEG VETROPARKA KOMPANIJE MK FINTEL WIND MK Fintel Wind, zajednička kompanija italijanske Fintel ...

Facebook