NEMA NA RECEPT, IMA U VRŠCU: Banatsko vino „kreacer“ leči bolesti duše, oživljava melanholične i prekida pesimizam

Vrščani ne samo da imaju najveće vinogorje u zemlji već i svoju sortu grožđa. Vršački kreacer bio skoro pred izumiranjem, a danas se može naći još samo na guduričkim plantažama vinograda.

Ne zna se tačno kako i kada je nastao, tek vrsta belog grožđa Kreacer autohtona je vršačka sorta grožđa.

Pretpostavlja se da je ime dobio po junaku grčake mitologije Kreuzu, za koga predanje kaže da je bio mladić izuzetne spoljašnjosti i lepote, kojem ni jedna devojka nije mogla da odoli.

– Tako ni vinu pravljenom od kreacera, laganom i pitkom, ne može da odoli ni jedan pravi ljubitelj vinske kapljice – sama reč kreacer upućuje na to da se radi o nekoj kreaciji, a ja bih rekao da je to kreacija Banata – priča Đorđe Krstov, stručnjak kome danas možemo da zahvalimo što kreacer kao sorta nije potpuno zamro na prostorima na kojima je nastao.

– A kreacija Banata je zahvaljujući ovoj klimi, umereno-kontinentalnoj, tamo sa istoka sa oštrijom, tom nekom varijantom sa Karpata, onda dole sa Đerdapa i Dunava preko ovih Vršačkih planina. To jedna ekološka proizvodnja, uključujući i jugoistočni vetar i onda se tu stvaraju neki povoljni uslovi za razvoj baš jedne lepe, lagane sorte, koja ima svoje prohteve, ali šta bi to bilo ako bi samo uzimali od prirode a da nešto i ne dajemo – kaže Krstov.

Kreacer je, zbog svojih karakteristika, bio pred izumiranjem posle Drugog svetskog rata, a i danas se može naći jedino na tridesetak hektara firme Vršački vinogradi i na plantažama nekoliko guduričkih privatnih vinograda. Ipak, nadaleko poznati Banatski rizling u svom sastavu mora da ima i procenat kreacera, kako bi opravdao kvalitet i prepoznatljiv ukus. Kreacer kao sorta, osim upečatljivog izgleda lista ima veliki potencijal rodnosti i to koliko je dobro toliko je i mana. Naime, ukoliko se rod ne proređuje , loza prerodi i praktično ne sazri pa dolazi do izmrzavanja.

Da ne bi do toga došlo nepohodno je odraditi neke tehnološke operacije. Prvo, čokot ne sme da se optereti, jer samim tim što je jako rodna sorta , ona koliko god da se reže kratkom rezidbom, ona se opterećuje. Mora se prvo podesiti uzgojni oblik, da ima što više biljaka u čokotu, sa malim opterećenjem, kao bi dobili prinos oko 1kg ili 1,5 kg po jednom čokotu. Upravo zbog ovakvih karakteristika, keracer se našao pred izumiranjem. Naime pre II svetskog rata vinogradi u Vršcu bili su uskoredni, metar sa metar i prinos od 1kg grožđa po čokotu bio je dovoljan. Posle rata nastaju uzgojni oblici špalira i tu se, na neki način zloupotrebila ova sorta, tako što se razmak proširio a vinogradari su i dalje želeli prinos od vagona po hektaru.

– Za kreacer to je bilo veliko opterećenje i ta sorta je vremenom došla do izumiranja- Da nije bilo nekih naših opredeljenja nekih osamdesetih godna, kad je zadnja površina već bila pred krčenjem, kreacer bi nestao. Međutim, onda su gudurički vinogradari, profesor Avramov i ja izvršili omatičenje i spasili kreacer, tako da sad možemo da kažemo da ga još uvek ima ali samo ovde u Gudurici. i on je kao sorta 1954.g na kongresu vinogradara koji je održan u Vršcu i preporučen za gajenje u ovom guduričkom delu vinogorja , gde su klimatski uslovi povoljni. i što je najvrednije za gajenje kreacera izuzetno je važna nadmorska visina, jer teško uspeva na nadmorskoj visini ispod 160m – rado se priseća Đorđe.

Pre II svetskog rata sinonim za kreacer je bio banatski rizling i kao takav se promovisao i do današnjih dana, sorta koja daje izuzetno lagana, pitka, fina, Krstov kaže – kreativna vina. Dodaje i da mu je velika –mana- što, kada ga piješ onda te krene pesma, pa ljudi zaborave na sve muke koje ih danas tište. Po kvalitetu, upoređuju ga sa mađarskom sortom Ezerjo, koja u prevodu znači 1.000 puta dobro.

– Ako mađarski Ezerjo to znači, ja onda kažem da je Kreacer 1.000 puta kreativno, lagano, pitko vino koje se služi i kao aperitiv ali se može piti i za vreme i posle jela, ma u svako doba – kaže Đorđe Krstov.

Kreacer su, svojevremeno od vrščana preuzeli Rumuni i Mađari, pa se osima na tridesetak hektara u Gudurici, koji brižljivo čuvaju ovu autohtonu vršačku sortu, može naći i na par mesta u ovim susednim zemljama.

Izvor Južni Banat

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Vršac, manje znani Tolstoj iz Srbije

Nikita Tolstoj, praunuk čuvenog ruskog pisca, lingvista i proučavalac slovenske kulture, rođen je u Vršcu, ...

Facebook