Skup o ćirilici u Vršcu

“Staro srpsko pisano nasleđe – od praslovenskog jezika do danas” i “Drži i pismu tradiciju” bile su teme o kojima je danas, povodom svetskog Dana maternjeg jezika, u Gradskoj biblioteci u Vršcu razgovarano sa srednjoškolcima.

Poruka koja je poslata odnosi se na čuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, jer je maternji jezik deo kulturnog identiteta naroda.

Ćirilica ili latinica – za mlade sve češće nema dileme, jer koriste i jedno i drugo pismo. Međutim, nedovoljno pišu i čitaju, kažu profesori jer se sve više koriste internet mreže pa ne poznaju dovoljno ni jedno pismo.

Jasna Veličković, profesorka književnosti misli da je bogatstvo za učenike da znaju dva pisma, a ono što je važno to je da definišu i diferenciraju ta dva pisma, da ih dobro razlikuju zato sto sve češće dobijamo u srednjim školama učenike koji ne poznaju ni jedno ni drugo pismo dovoljno dobro.

Po mišljenju nekih lingvista od 6000 jezika koliko se u svetu govori, do kraja 21. veka izgubiće se blizu 90 posto.

Srpski jezik nije među njima, ali je važno da se stalno govori i radi na očuvanju srskog jezika i ćirilice i da se mladi podstiču da to bude njhov zadatak.

Vesna Zlatičanin, bibliotekarka, koja je držala predavanje srednjoškolcima, kaže da je Unesko proglasio da je ćirilica vezana za srpski jezik, a latinica za hrvatski i tu postoji mogućmost da mi, ako ne čuvamo ćirilicu izgubimo identitet svoj jezika.

A kako veću rasprostranjenost latinice na javnim mestima, elektronskim medijima, internetu vide mladi i kako od toga zaštititi ćirilicu.

Uroš Lekić kaže da je razlog uticaj zapadnih zemalja koji je stigao do nas, Damir Čeh koristi i ćirilicu i latinicu podjednako, Milan Tadić više koristi ćirilicu zato što od prvog razreda piše ćirilicom i navikao se na nju, dok Svetislav Jovičić smatra da bi trebalo da bude više ćirilice, ali ne da se totalno isključi latinica.

Misli da treba da bude podjednako i na bilbordima i na internetu.

Možda bi oni koji o tome vode brigu mogli da povedu više racuna o tome da se u sve više ukljuci ćirilica, kaže profesorka Veličković.

Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti ali i tolerancije i razumevanja, kaze Vesna Zlatičanin.

“Kada odemo u Grčku mi se fasciniramo grčkim pismom koje vidimo na svakom koraku. Znači da je to neki put gde mi treba ozbiljno da razmišljamo kao sačuvati ćirilicu”, kaže.

Svake dve nedelje ugasi se po jedan jezik.

Osnovno za preživljavanje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima.

U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik, koji je standardizovan. U Srbiji živi više od 30 nacionalnih manjina koje govore isto toliko jezika i zakonom im je zagarantovana upotreba maternjeg jezika.

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Nestanak struje od 6 do 12 decembra u Vršcu

Vršac Petak 6. decembar Ljutice Bogdana. 9:00-14:00 Bore Kostića od Laze Nančića do Vojvode Putnika, ...

Facebook