I škole i preduzeća stvarali stručnjake u Vršcu

U školama učenika u privredi koordinator održavao stalnu vezu s preduzećima u kojima su đaci bili na obuci, a svaki nedolazak u firmu bio izjednačen s nedolaskom u školu.

Vršac – Penzionerske dane ispunjene planiranim aktivnostima u Gerontološkom centru u Vršcu provodi profesor matematike Nikola Šite (85), izuzetno poštovan u Gradu pod Kulom. Polovinu punog radnog veka bio je na čelu nekadašnje Škole učenika u privredi, kasnije Tehničke škole „Nikola Tesla”. Svedok je promena u obrazovanju majstora i tehničara.

– Uvek sam se, možda baš zbog negativnog iskustva koje se stvaralo posle loše obavljenog važnog posla, najviše plašio nepromišljenih novina i ambicioznih kreatora reformi. Jer, negativne posledice u obrazovanju dalekosežnije su od bilo koje promašene investicije u privredi. Svaki promašaj u reformi vuče za sobom višedecenijske velike štete po celu društvenu zajednicu. Mišljenja iskusnih nastavnika, pa i mislećih roditelja, mogu da budu korisna za reformatore ove vrste – kaže profesor Nikola Šite, pa podseća i upozorava na teške posledice koje su ostavile takozvane šuvarice.

Naš sagovornik zaposlio se 1957. godine kao nastavnik matematike u osnovnoj školi na mađarskom i srpskom jeziku (govori i ruski), a posle sedam godina, već kao profesor, nastavio je u tadašnjoj Školi učenika u privredi, u kojoj je već čitavu deceniju funkcionisalo dualno obrazovanje. Godine 1977. izabran je za direktora, i na tom mestu ostao je pune dve decenije, do penzionisanja, zahvaljujući svom besprekornom radu.

Kaže da je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka industrijalizacija zemlje bila glavni društveni cilj, a u centru pažnje – obrazovanje đaka i njihovo osposobljavanje za stručni rad. „Em je preduzeće dobijalo mladog i osposobljenog stručnjaka, em je on mogao brzo da se iškoluje i zaposli.” Dualno obrazovanje, koje je kod nas postojalo još pre šest decenija, po njemu je imalo samo dobre strane, a samo jednu lošu: učenik je bio strahovito opterećen. Radio je koliko i majstor, a u to vreme nije bilo mnogo mašina.

Preduzeća i škole zajednički su stvarali i majstore s trogodišnjim obrazovanjem i tehničare s godinom školovanja više, jer je i interes bio obostran. Obrazovani su mašinci, električari, elektro i saobraćajni tehničari, vozači, auto-mehaničari, avio-mehaničari …

– Sve ozbiljne firme pažljivo su planirale svoj razvoj, što je podrazumevalo i zapošljavanje stručne radne snage, pa su našoj školi iskazivale potrebu za određenim strukama, čije je školovanje, uz obaveznu praksu, trajalo tri godine – nastavlja direktor Šite, kako ga i danas oslovljavaju Vrščani. – Pet dana u nedelji bila je organizovana prepodnevna obuka u firmama, uz popodnevno osvajanje teoretskih znanja u školama. Subotom se samo radilo, a nedelja je bila slobodna. Praksa je podrazumevala da se učenik drugog i trećeg razreda ozbiljno lati posla, što je firma nagrađivala pristojnim novčanim iznosima. Sećam se kako su u „Utvi”, koja već duže vreme ne postoji, naše đake izjednačili sa zaposlenima, pa su budući majstori primali i besplatne tople obroke. Sada mnoga preduzeća više ne postoje, pa je utoliko teže uvoditi dualno obrazovanje. Mislim da to i ne treba činiti navrat-nanos, već saslušati vlasnike i menadžere firmi, sačiniti dobre nastavne programe i pripremati kadrove po meri savremenih preduzeća, uz njihovo prihvatanje dela obaveza u ovom zajedničkom poslu.

Direktor Šite, koji je ispratio 33 generacije učenika, kaže da su se đaci najčešće opredeljivali za zanate i obavljanje obuke u onim firmama u kojima su već radili njihovi roditelji. U toku prakse, samo dobri majstori bili su zaduženi za njihovu obuku, a od mišljenja mentora i od zalaganja učenika u fabrici i školi zavisio je njihov budući radni odnos. Takođe, kaže nam sagovornik, škola je imala koordinatora, iskusnog nastavnika, koji je održavao stalnu vezu s preduzećima u kojima su đaci bili na obuci a svaki izostanak s prakse tretiran je kao nedolazak u školu.

– Sa smanjivanjem obuke u fabrikama počelo je opadanje interesovanja privrede za nedovoljno osposobljene kadrove, što je, uz izostanak razvoja preduzeća, a potom i zbog školovanja đaka za manje tražene struke, uticalo na rast broja nezaposlenih. Uz sve, s trodnevne obuke u firmama prešlo se na praktičnu nastavu u školskim radionicama, što je bilo nedovoljno, jer škole nisu mogle da prate razvoj i nabavku novih mašina. Samo teoretsko znanje nije dovoljno – ističe profesor Nikola Šite, svedok razvoja i svojevremenog napuštanja, a sada ponovo aktuelnog dualnog obrazovanja kod nas, i naglašava da „sve sredine duguju nekadašnjem dualnom obrazovanju”.

Korisnici dualnog obrazovanja
– S Poljoprivrednom školom u Vršcu još pre četiri godine dogovorili smo se da budući kuvari i konobari praktična znanja usvajaju i primenjuju kod nas. To je od obostranog interesa: oni se svestranije pripremaju za buduća zanimanja, a naši penzioneri osvežavaju svakodnevicu. Posle završetka školovanja, ukoliko se kod nas ukaže upražnjeno radno mesto kuvara ili konobara, učenici već sada sebe preporučuju radom i zalaganjem. Tako smo postali korisnici budućeg dualnog obrazovanja – kaže Dragan Kostadinovski, direktor uglednog Gerontološkog centra u Vršcu.
Izvor Politika                                                                                                                              Foto: Jovan Danilović

 

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Nestanak struje od 6 do 12 decembra u Vršcu

Vršac Petak 6. decembar Ljutice Bogdana. 9:00-14:00 Bore Kostića od Laze Nančića do Vojvode Putnika, ...

Facebook