VRŠAČKI RENDŽER ŠTITI SOVE (FOTO)

Milivoj Vučanović, zvani Mile ptičar, rođen je 1976. godine u Vršcu. Zaposlen je kao čuvar prirode odnosno rendžer u rezervatu prirode „Vršačke planine”. On je sasvim običan čovek, ali ima veoma neobično zanimanje i veoma neobične životinje su mu omiljene. Najviše voli ptice, voli da ih izučava, prati njihov razvoj i njihovo kretanje u prirodi.

Ta ljubav počinje još iz najranijeg detinjstva. Od svih vrsta ptica, najviše ga privlače sove, kojima se i bavi, i vodi računa o njima.

Na samom početku, kao mali dečak, Milivoj je želeo ptice bolje da upozna, da bude u njihovom prisustvu, a kasnije je želeo i da se bavi njima, i da ih zaštiti. Počeo je ptice da posmatra, da prati njihov razvoj, završio je mnoge kurseve koji su vezani za ptice, među kojima je i kurs za prstenovanje ptica, odnosno za obeležavanje ptica kako bi ih lakše pronašli u prirodi. Milivoj Vučanović vremenom je postao i saradnik Zavoda za zaštitu prirode, kao i saradnik Centra za markiranje životina u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Trenutno je i član Upravnog odbora Centra za zaštitu sova Srbije. U njegovom životu, ptice su veoma bitan detalj.

Vršačke planine su zaštićeno prirodno dobro upravo zbog određenih vrsta ptica koje tu borave ili se povremeno nastanjuju. Vršačke planine su jako interesantne kada su ptice u pitanju.

unnamed-3

-S obzirom da se Vršačke planine nalaze na tromeđi – Karpatski masiv, Panonska nizija i Balkan, prisutne su ptice koje se nalaze na samo jednom od tih delova. Trenutno na Vršačkim planinama ima 150 vrsta ptica. Kada se spustimo u Mali Rit, koji čini podnožje Vršačkih planina, ta cifra prelazi preko 200 vrsta, započinje ovu interesantnu priču vršački rendžer.
Svi čuvari prirode koji imaju neke rezultate iza sebe imaju određenu pokretačku snagu, neku omiljenu vrstu životinje kojom se posebno bave. Neko voli ptice, neko sisare, neko vodozemce… Svaki rendžer ima neke svoje favorite među zivotinjama. Mile je od svih njih, kao svoje omiljene, odabrao sove.

-Sove su ptice iz porodice vrana. Ljudi imaju dosta predrasuda kada su sove u pitanju. One imaju specifičan izgled, potpuno autentičan i drugačije su od ostalih ptica. Njihov noćni život je mističan. Još kao dečaka su me zainteresovale, i počeo sam da ih pratim. Prvo gnezdo sove sa mladuncima pronašao sam sa devet godina, a sa deset gnezdo sokola. Nakon toga počeo sam da se interesujem I ozbiljnije da se posvećujem sovama. Uvek sam se, ukoliko pronađem mladu ili povređenu sovu trudio da joj pomognem, i kasnije kada se potpuno oporavi, vraćao sam je u prirodu, priča Milivoj.

unnamed

Na Vršačkim planinama i na teritoriji Južnog Banata ima ukupno 8 vrsta sova. Najčešća vrsta je Utina, zatim tu je Kukumavka, Dugorepa ili Uralska sova, a Vršačke planine su jedino mesto u Vojvodini gde su one primećene, i gde su zabeležene. Tu su još i Kukuvija, Šumska sova, Ritska sova, Ćuk, inače najmanja sova i Velika ušara odnosno Buljina, inače najveća sova na svetu, može da pojede mačku ili lisicu. Velika ušara se povremeno viđa na Vršačkom bregu, a gnezdi se u Deliblatskoj peščari.
-Najinteresantnija mi je Dugorepa ili Uralska sova. Njome sam se najviše bavio i najviše joj pažnje posvetio. Uralska sova mi je prilikom prvog susreta nanela i povredu, kroz smeh govori Milivoj, udarila me je po glavi kada sam pronašao njeno prvo gnezdo. Mozda je i to bio razlog da njoj posvetim najviše pažnje i da me ona najviše interesuje, kaže Milivoje Vučanović, ornitolog amater, čijim se angažovanjem populacija Uralske sove sa dva povećala na devet parova .

Šuma na Vršačkim planinama seče se decenijama. Zbog toga je relativno mlada, bez starih stabala sa šupljinama pogodnim za gnežđenje sova. To je od 1970.-tih dovelo do pada populacije više vrsta sova. U pokušaju da promene stanje, članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ smislili su veoma efikasne akcije. Kao zamenu za prirodne duplje, već 17 godina postavljaju drvene kućice u široj okolini Vršačkih planina. Briga i zaštita sova počela je 1998.-1999. godine, kada su postavljene prve dve kućice za sove, a prvi stanari su se uselili narednog proleća, 2000 godine. Najviše aktivnosti bilo je posvećeno Dugorepim odnosno Uralskim sovama.

U početku smo postavili nekoliko probnih kućica, da utvrdimo da li je ovo realno rešenje. Na našu radost, sove su ih prihvatile bolje nego što smo očekivali. Od 1999. godine do danas, postavili smo više od 70 kućica za šumske i dugorepe sove. Većina ima broj i obeležene su GPS-om. Redovno pratimo stanje. Kao rezultat, populacija šumskih sova se stabilizovala, a uralske sove, koje su retkost kod nas, sa 2 podigli smo na 9 parova. Mi smo prvi u Srbiji počeli to da radimo,, a danas se kućice za sove postavljaju u svim zaštićenim dobrima, gde ima neko ko se time bavi, kaže Milivoj.

Drugi način kojim se štite sove, napominje Mile, jeste praćenje. Svi mladunci se markiraju sa aluminijumskim prstenom, i tako se kasnije mogu uhvatiti i videti gde su se izlegli, koliko su stari i tako dalje. Prošle godine, 2015., uhvatio je jednu Dugorepu sovu, koju je prstenovao kao mladunca pre devet godina na Vršačkim planinama, i 6 kilometara dalje uhvatio je u kućici sa svojim mladuncima. Bio je to jedan bliski susret nakon više godina, a što je interesantno, bio je to mladunac koji je prvi izleteo iz kućica koje su prve u Srbijii postavljene.

unnamed-5

Milivoj Vučanović 2009. godine napravio je prvi ekološki dokumentarac u našoj zemlji, koji se bavi životom sova. Film “Zaštitimo sove” traje 52 minuta, a nastao je sklapanjem terenskog materijala prikupljanog od 1998. do 2009. godine. Neki kadrovi do sada još nisu viđeni.

– Film prikazuje sva iskušenja šest vrsta sova na Vršačkim planinama i probleme suživota sa ljudima, ali predlaže i načine kako čovek može sa malo napora da pomogne ovim pticama u borbi za opstanak. Jer, u Srbiji se još suočavamo sa primerom da sove ubijaju iz čistog sujeverja, napominje Vučanović.

Sve vrste sova u Srbiji kojih ima 10, a na Vršačkim planinama 8, ubrajaju se u strogo zaštićene životinje koje je zabranjeno ugrožavati na bilo koji način. Takođe, Zakonom o zaštiti prirode zaštićena su i njihova staništa. Apsolutno je zabranjeno bilo kakvo uznemiravanje, uzimanje jaja, ubijanje, držanje u zarobljeništvu.

Kazne za ubijanje sova iznose 200.000 dinara za svaku jedinku.

Izvor Južni Banat

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Uhapšen Vrščanin, policija pronašla drogu u stanu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vršcu uhapsili su S.Z. (1992) iz Vršca, zbog postojanja osnova ...

Facebook