POTRESNE ISPOVESTI članova vršačkog kluba lečenih alkoholičara

Kada smo  prvi put otvorili vrata kluba lečenih zavisnika od alkohola – nije nam se učnilio ništa neobično – klub kao klub –  karte, domine, šah, prijatan tihi razgovor članova i pomalo smeha. A kada smo uključili diktafon  i saslušali priče ovih ljudi o titanskoj borbi sa alkoholizmom i samim sobom – sve se promenilo.

Reč je o vršačkom klubu lečenih alkoholičara, koji je sa svojih 115 članova najmnogobrojniji ovakav klub u zemlji  sa tradicijom dugom 38 godina. Za njegove članove ovo mesto je socijalno-društvena oaza i mesto koje im je donelo pobedu u borbi sa alkoholizmom.

Dobio sam epilepsiju, atrofiju mišića…

“Prvu čašicu popio sam kada sam počeo da radim -bio sam politički savetnik u Sindikatu, uvaženo mesto – nov kolektiv, ja sam bio mlad i na prvom sastanku starije kolege ponudile su me čašicom rakije“,  priča Dragan Ristanović, sadašnji predsednik kluba i dodaje a onda se nastavilo svakodnevno ispijanje. I dovelo me do toga da mi je zdravlje bilo potpuno uništeno – dobio sam alkoholnu epilepsiju, tremor, atrofiju mišića, nisam mogao da hodam a na poslu više nisam mogao uopšte da funkcionišem. Nisam bio sposoban da radim dok ne popijem određenu dozu alkohola. Bilo je i perioda, kada mi je bila dovoljna mala količina, od koje sam počeo da padam čim krenem, i onda me drugi ljudi odnesu kući. Iskren sam, ali se ne stidim. I nemaju samo muškarci problem sa alkoholom, to su predrasude. Jedna od napotresnijih priča koju sam čuo ovde u klubu tiče se moje, sada već dobre dugarice, koja se opijala toliko da je u pijanom stanju tukla roditelje, maltretirala ih, bila nasilna prema svim članovima porodice“.

dragan-ristanovic-predsednik-kluba

Posle 36 godina ostao sam bez porodice

Živojin Ostojić  ne pije već  11 godina ali se dobro seća kroz šta je sve prošao zbog alkohola: „Počeo sam da pijem u vojsci a kada sam se vratio – sve se intenziviralo. Pio sam od jutra do mraka,  litar žestokog pića na dan. I desilo se najgore- raspad porodice posle 36 godina braka, nisam želeo da slušam ničije savete, niti sam prihvatao činjenicu da imam problem sa alkoholom. To je neki bolestan ponos, koga nisi ni svestan. I moj brak se za kratko vreme, nakon jednog ozbiljnijeg incidenta – raspao. Iz zgrade suda, nakon brakorazvodne parnice, otišla je, ne osvrnuvši se – ona na jednu, ja na drugu stranu. To me i danas boli, osećam kajanje, ali…. Verujte, jedini uzrok bio je alkohol, to se nikada ne bi dogodilo da nisam bio u alkoholisanom stanju. A onda su  počeli  zdrastveni problemi, tremor, drhtanje ruku, nesanica  pa sam ustajao noću i pio- popijem deci žestokog i, ošamutim se.  Ne znam kako nisam pukao. Događa mi se i dan danas da mislim o tome i neizmerno se kajem. Moj raspad porodice me i danas “ žulja“, i te kako,  utiče na moju savest a kajanja neka teška – i danas sam često u situaciji da podnosim težak psihički teret zbog svega što se desilo. A mogao sam da utičem da do toga ne dođe“, priča iskreno Živojin.

Ističe da se odlučio na lečenje posle saobraćajne nesreće koju je doživeo jer je zaspao za volanom u alkoholisanom stanju. Na sreću, prošao je bez ozbiljnih posledica.

„Nije to začarani krug, iz toga može da se izađe, ali plašim se da nije dovoljna samo čvrsta volja, potrebna je podrška sredine i profesionalna pomoć“.

zivojin-ostojic

Bilo je i onih koji nisu dobili bitku sa alkoholom

Jednog od bivših članova kluba, alkohol je koštao dva braka i tri pokušaja suicida.

Za one koji su bili spremni da priznaju zavisnost sledi borba na odeljenju za odvikavanje. A kada se, po mišljenju lekara, izleče – novi problemi.

„Zavisnik od alkohola kada završi program lečenja vrlo često ne treba ni starim prijateljima alkoholičarima, koje je po njihovom mišljenju, izdao. Oni su sad nepoverljivi prema njemu  a oni koji ne piju,  još uvek mu  ne veruju i nerado ga primaju u društvo, tako da se on često nalazi negde izmđu. E tu sredina kao što je klub lečenih zavisnika ima odlučujuću ulogu, jer kada se sruše predrasudi i skupi snaga da se otvore vrata kluba, većina članova shvati da je to pravo mesto gde će naći razumevanje, pomoć i saosećanje. A pre svega prihvatanje” kaže doktor Željko Miličević.

alkoholicfari3

Koliko dugogodišnjim članovima znači druženje u ovim prostorijama najbolje ilustruje primer Stanislava Trifunovića, koji se zbog kluba iz Zrenjanina preselio u Vršac. „Dolaskom u klub ti osećaš pre svega pripadnost grupi ljudi koja je ista kao ti, odnosno boluje od iste bolesti. Nailaziš na razumevanje i savete, podršku i potporu” kaže Trifunović.

Članovi kluba nisu samo bivši alkoholičari, već često i njihovi članovi porodice, kao podrška.

romi1

Alkoholizam i problemi koje nosi najčešći su uzrok smrti mladih u tridesetim godinama, po posledicama na trećem je mestu, odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, a u Vršcu čak 30 posto omladine u pubertetu uveliko konzumira alkohol. Poražavajuća statistika još je veći motiv članovima kluba u borbi protiv alkoholizma- sada ne ličnoj već široj, društvenoj.

Izvor Južni Banat

 

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Prvenstvo Srbije za mlađe pionire

U Kruševcu je ovog vikenda organizovano Prvenstvo Srbije za mlađe pionire(U14), gde su nastupili takmičari ...

Facebook