Turizam je jedina budućnost Vršca

Fabrike i investitori dođu i odu, ali turistički centri opstaju uvek. Ako uspete da prodate imidž nekog grada ili regiona, i privučete ljude da dolaze i ostavljaju pare kod vas, ni jedne sankcije ili svetska kriza ne mogu da vas unište. Sijaset je primera da malecki gradići po Evropi u kojima nema niti jedna fabrika imaju viši BDP nego Vojvodina.

Vršac je odavno proglašen turističkim mestom, ima dosta znamenitosti kako istorijskih, tako kulturnih i etnoloških – sve do potencijala za banjsko lečilište. Ni jedan od tih potencijala nije iskorišten. A bilo je projekata. Još osamdesetih godina kada su Slovenci hteli da grade žičaru do Brega, preko dve rupe za bazene, i par kulturno istorijskih događanja, kao što su „Berba grožđa“ pa „Vršački venac“ i našeg zamka iliti Vršačke kule na bregu. Međutim, da bi smo postali zaista pravi turistički centar moramo da napravimo koheziju svih tih elemenata. Potrebno je sve to spojiti, da turisti u Vršac dolaze tokom cele sezone.

Ulaganjem u turističku infrastrukturu – male trgovine i prodavnice sa lokalnom i drugom robom, smeštajni kapaciteti, moteli i hoteli, organizovanje turističkih tura, izgradnja pristupnih puteva kod Vršačkog zamka i po Bregu, izgradnja i novih parkinga – sve to košta ali može da obezbedi da u neko dogledno vreme u Vršcu u sektoru turizma radi preko 50% Vrščana i Vrščanki. Kako su Vrščani veoma visoko obrazovani ljudi, sa znanjem i lokalnih jezika, mađarskog, rumunskom ali i drugih evropskih jezika poput nemačkog i naravno engleskog jezika, sporazumevanje i uslužnost neće biti upitni.

Potrebno je završiti započete projekte javnih bazena, preurediti jezero – čak napraviti akva park. Jagodina je divan primer da u sred zemlje koja nema izlaz na more, opština od turizma zarađuje poput manje opštine na primorju.

Uslužna delatnost u kojoj su se Vrščani prekalili može da samo bude povećana, kafići su preplavili centar grada, i to zanimljivim sadržajima uz međusobno nadmetanje u privlačenju turista. Kao grad vina, potrebno nam je više ulaganja u prezentaciju tih vina, posebno lokalne proizvodnje, otvaranje vinskih barova i restorana koji služe prigodnu hranu. Počeli smo ponovo da proizvodimo pivo, i to dobro pivo u mini pivari „2. oktobra“ – treba ulagati u to, napraviti i manifestaciju sa pivom kakvu imamo za vino, možda je u pivu i budućnost male privrede? možda bi bilo dobro da imamo još 2,3,4 ili 5 malih pivara? Kao u Češkoj – grad veličine Vršca ima po 10-20 malih pivaram sa tačno istančanim receptima i sebi svojstvenim ukusima.

Smeštajni kapaciteti su nedovoljni i potrebni su nam manji moteli i hoteli, prenoćišta koja su veoma popularna u Evropi. Posebno prenoćišta koja služe lokalna vina i specijalitete. ne treba graditi masivne hotele, skupe i za izgradnju i održavanje, već kupovati kuće i stanove po centru i od njih stvarati mala prenoćišta sa dobrom domaćom hranom i pićem.

Orijentacija je na mlade turiste, koji troše na domaću hranu, događanja i smeštaje, ostaju 3-4 dana i nastavljaju dalje putovanje po Evropi – njima nisu potrebni luksuzni smeštaji i fensi restorani. Imamo i novu Agrico pijacu, sasvim evropski uređenu i onako kako postoje po Evropi i svetu – a taj tip mladih turista radije ide po pijacama nego po marketima. To je opet zamajac za domaću proizvodnju. – Imamo i velike markete, ali razvojem turizma, otvara se ponovo mogućnost da se otvaraju, male porodične radnje, koje zapošljavaju daleko veći borj ljudi nego ovi veliki marketi. Trgovina se u trostručuje.

499526_vrsacka-kula-tanjug_f

Imamo divan srednjevekovni zamak na Bregu, ali nemamo dobar pristupni put – koliko bi smao značilo da se izgradi žičara do zamka, ili kako ga zovemo – do „Vršačke kule“ ? Zamislite da negde kod centra „Milenijum“ možete da sednete u žičaru i za 5-6 minuta izađete direktno na Kulu? – a odatle peške po bregu. I tu moramo razumeti naš mentalitet mora da se menja – turisti žele da imaju sve na dohvat ruke. Tužno je što na bregu tokom turističkih staza – jednostavno nemate vode! Od crkvice od planinarskog doma morajud a budu postavljene česme, klupe za odmor, jednostavno ljudi koji žele da ostave ovde pare, žele da imaju neki osnovni komfor. O nužnicima na bregu – da i ne pričamo. Nema ih! Kod Zamka (kule) treba da imamo i restoran i kafiće i sadržaje za decu. tako mora. Na tom bregu možemo da podignemo i prirodno banjsko lečilište – a već smo ga pre sto godina i imali – vazduh u Vršcu je naj kvalitetniji u Evropi!

Jagodincima su se smejali kada su kupovali žirafu. Sada se niko ne smeje jer njihov zoo-vrt donosi pare. Kao i akva- park. Razumljivo ne možemo sve odmah stvoriti, ali mroamo da krenemo.

Lepo je imati tehnološki par, ali zašto ponavljamo kobnu grešku koja nas je stajala umalo glave tokom raspada SFRJ? Imali smo u gradu nekoliko velikih fabrika, koje su preko noći prestale da postoje! I sada se opet oslanjamo isključivo na dovodjenje stranih fabrika i slično, pravimo opet istu grešku.

Razvoj turizma pretpostavlja i razvoj domaće proizvodnje. Od hrane i pića – što je ionako osnova poljoprivrednog kraja, do lokalnih fabrika – kada imate hiljade turista godišnje, možete da im prodajete i vino i cipele. Kupuje se sve. jednom započet turizam za sobom vuče sve druge privredne grane.

Sve u svemu, trebamo da pogledamo istini u oči i da shvatimod a nikada nećemo biti industrijski grad – svaka čast velikim firmama u Vršcu, ali planskim ulaganjem u razvoj turizma u narednoj deceniji, Vršac može da se preporodi.

 

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

Šahovski turnir u Ritiševu

Već u nedelju, 11.08.2019. šahovske ekipe su se ponovo okupile i takmičile u Ritiševu gde ...

Facebook