VRŠAČKA POZORIŠNA JESEN, OKTOBAR 2016. – Moto festivala „Klasika: i otrov i lek!“

Koncepcija takmičarskog programa 24. Međunarodnog festivala klasike “Vršačka pozorišna jesen”, bazira se na najrelevantnijim pozorišnim ostvarenjima koja su nastala u teatrima u Srbiji i regionu, na temeljima domaće i svetske dramske klasike. Izbor predstava za takmičarski program Festivala „Vršačka pozorišna jesen“, čine sledeća pozorišna ostvarenja u produkciji pozorišta iz Srbije i regiona:

1.
Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI
režija: Andraš Urban
produkcija: Narodno pozorište Beograd
subota, 22.10.2016.
Zaista novi “Rodoljupci”! Andraš Urban je do ivice karikaturalnog preradio satiru Jovana Sterije Popovića o srpskim ‘rodoljupcima’ u Vojvodini u vreme Austro-Ugarske. On smešno i tragikomično iz Sterijinog dela a koje se tiče zahteva elite za srpskom Vojvodinom, dovodi do gorke parodije, pokazujući bestijalnu grabežljivost te elite zaklonjene iza parole o rodoljublju koja se na kraju pretvara u stado pljačkaško udobno sklonjeno u Beogradu. Izuzetno efektna predstava, muzički snažna, svojevrstan moderan ironični kabare.
„Rodoljupci“ su pobednik Festivala Sterijino pozorje, Festivala „Pozorišno proleće“u Šapcu i dobitnik drugih brojnih festivala u zemlji i inostranstvu.

2.
Viljem Šekspir PERIKLE
režija: Nikita Milivojević
produkcija: Šabačko pozorište
nedelja, 23.10.2016
Tipičan Šekspirov komad Nikita Milivojević je pretvorio u veliku glumačku svečanost u kojoj se prepliću istorijski motivi i romantizovani detalji. Predstava Perikle ima avanturističko-trilerski zaplet zasnovan na ljubavi, lažnim smrtima i tragedijama, ali sa istinski srećnim krajem. Živa i duhovita pozorišna tvorevina, o univerzalnim pitanjima čovekovog trajanja, sa jasno profilisanim karakterima.
„Perikle“ je pobednik Festivala Susreti pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, jedini predstavnik iz Srbije na Šekspirovom festivalu u Čortanovcima i dobitnik brojnih nagrada na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu.

3.
prema romanu Milutina Uskokovića Čedomir Ilić i dramatizaciji Olge Dimitrijević HROMI IDEALI
reditelj: Zlatko Sviben
produkcija: Narodno pozorište Užice
ponedeljak, 24.10.2016.

Od Uskokovićevog romana Čedomir Ilić, Olga Dimitrijević i Zlatko Sviben napravili su melodramu. Ljubavni jadi uvedeni su na novi način u priču. Melodramski kontekst došao je do izražaja u saživljavanju publike sa nosiocima radnje i proživljavanju emotivnih stanja dramskih likova kroz personalnu indentifikaciju. Koncepcija da se songovima i proznim kazivanjem s namerom da naglasi, istakne ili smiri i stiša stvarni i mogući događaj na sceni, doneo je epske momenta tradicionalnog pozorišnog izraza u funkciji žanra prema kome je komad opredeljen. Uskokovićevi junaci su došljaci, oni u Beograd dolaze iz unutrašnjosti i zato se u gradu osećaju teskobno. Pisac govori o čoveku koji je pokidao veze s onim što je iskonsko i prvobitno i zato ne uspeva da stigne do ma kog oblika životne sreće. Hromi ideali su dobitnik specijalne nagrade na Festivalima Sterijino pozorje i Festivalu Susreti pozorišta Srbije „ Joakim Vujić „.

4.
Fridrih Šiler MARIJA STJUART
režija: Miloš Lolić
produkcija: Narodno pozorište Beograd
sreda, 26.10.2016
Poetska i psihološka tragedija o dve žene, Mariji Stjuaart i Elizabeti Tjudor, koje su zatrovane politikom i sopstvenom prirodom, u rediteljskom čitanju Miloša Lolića preoblikovana je u aktuelnu, osavremenjenu melodramu o preplitanju ličnog i političkog, pojedinačnih i opštih interesa, prava i nasilja. Predstava zavodi odmerenom dozom komike, jednostavnošću i opojnom dramskom snagom u igri glumaca.

5.
Henrik Ibzen AVETI
reditelj Andrej Nosov
Produkcija: Hartefakt Beograd / Bitef teatar Beograd/ Festival Mess Sarajevo / Grad teatar Budva
Četvrtak, 27.10.2016.
Aveti predstavljaju uspeo pokušaj prebacivanja antičke grčke tragedije u građanski salon koji postaje novo središte društvenih sukoba i problema, koji više nisu posledica „igre bogova“ nego duboko korumpiranog, licemernog i malograđanskog društva. Andrej Nosov u “Avetima” pokazuje savremene nedostatke društva preispitujući našu odgovrnost za njih. Bez laži, bez glumačkih, rediteljskih i spisateljskih „bravura“ koje su same sebi poenta, bez stvaranja spektakla, ova je predstava o nama, našem društvu i našoj odgovornosti. Predstava je postavljena u minimalističkom salonu u kome se tokom jednog dana rešavaju pitanja vezana za prošlost i budućnost ljudi iz (naše) građanske klase koja je mnogo htela, a malo postigla.

6.
Ivo Andrić NA DRINI ĆUPRIJA
režija: Kokan Mladenović
Produkcija: Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Petak, 28.10.2016.
Kompleksno, specifično, emocionalno i misaono uzvišeno Andrićeve književno umetničko delo, Kokan Mladenović je pretvorio u autentično i uverljivo pozorišno umetničko delo. Predstava „Na Drini ćuprija” je vizuelni i muzički, dramsko-epski spektakl koji zahvata nekoliko vekova. Ona je svedočanstvo o krvavoj istoriji Bosne, konkretno i metaforički govori o sudaru uzavrelih strasti, erupciji višenacionalnih sukoba. Potresna i opominjuća predstava o tome da uprkos promenama vlasti, tlačenje, ropstvo, poslušnost i zaslepljenost naroda ostaju…

7.
Viljem Šekspir SAN LETNjE NOĆI
reditelj: Peter Valter Polic
produkcija: Sprski knjaževski teatar Joakim Vujić Kragujevac
utorak, 25.10.2016./petak 28.10.2016.
San letnje noći svakako spada u Šekspirova remek dela i kao komedija ima višestruki značaj i slojevitost. Neponovljiva lepota i fantastika Šekspirove poezije pokazuje kako i pored mračnih momenata nema mesta za tugu i bez obzira što okolnosi mogu da se preokrenu, izvrće sve u šalu, po kojoj je ovaj komad dragocen, jer se likovi uzimaju suviše za ozbiljno. Ljubav je osnovna tema ovog komada i kada je opsena i onda kada je realnost. Zamisao reditelja bila je da obogati ovaj komad donoseći erotiku i etos Balkana na čijim prostorima se zbiva, komparirajući vreme antike sa vremenom sadašnjim.

8.
Jovan Sterija Popović KIR JANjA
reditelj: Goran Cvetković
produkcija: NARODNO POZORIŠTE STERIJA VRŠAC
petak, 21.10.2016.
Selektor je uvrstitio i predstavu koju je predložilo rukovodstvo Narodnog pozorišta Sterija Vršac, koje prema propozicijama Festivala obavezno učestvuje u programu festivala s predstavom nastalom prema klasičnom dramskom predlošku.

Glavni kriterijum je estetska vrednost pozorišnih ostvarenja nastalih na osnovu klasičnog dramskog dela a njemu se pridružuju inovativnost forme i postupka, vrednost glumačke igre, raznovrsnost poetičkih obeležja te međunarodna dimenzija festivala. Na osnovu osobenosti odabranih predstava selektor će izlučiti temu, geslo ili misao 24. festivala koja će ovu manifistaciju učiniti koherentnom i značajnom celinom.
Međunarodna dimenzija festivala uz predstave u pratećem programu i ostale manifestacije (tribine, savetovanja, promocije knjiga) i autoritativan žiri, garancija su da će biti zadržan i unapređen visok nivo festivala ”Vršačka pozorišna jesen” koji traje 23 godine.

Selektor i direktor Festivala
Đura Mrđa, s.r.

Moto festivala:
„Klasika: i otrov i lek!“
Nema sumnje- moderni teatar nam je ukazao na to da je smisao postavljanje klasičnih dramskih dela na scenu danas, traženje novog smisla. Tako, po savremenoj rediteljskoj recepturi za pozornicu pripravljena dramska dela iz svetske i naše starine, deluju na publiku kao lek. U protivnom, čitana isključivo po merilima i zahtevima doba u kome je nastala, dramska klasika ima otrovno dejstvo, njeno dejstvo umrtvljuje misao.

Pošaljite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

x

Takođe pogledajte

„Hand made quartet“ – izložba unikatnih radova četiri autorke

Datum: Sreda, 18 Septembar 2019 Vreme: 19:00 Mesto: Dom vojske U sredu 18. septembra u ...

Facebook