Danas je veliki praznik posvećem Sv. Dimitriju

MITROVDAN – SVETI DIMITRIJ po brojnosti svečara na šestom mestu slava kod Srba. Veliki praznik posvećen Sv. Dimitriju, sinu velikog solunskog vojvode. Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao Hrišćanima, hristoborni car Maksimilijan baci Dimitrija u tamnicu, i pošto ne uspe da ga odvrati od hrišćanske vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. Kasnije, car Justinijan I (527—565) požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg odjeknu odlučan glas: “Stanite, ne dirajte!”. Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, gde mu mošti i danas obilazi verni Pravoslavni narod i nevoljnici, tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.

 

Način proslavljanja

Mitrovdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik.

 

Čuda Sv. Dimitrija

Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetitelj. Rusi su uzeli Sv. Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581. godine. Sačuvana su mnoga predanja ο njegovim delima. Po jednom, u ratovima, kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesrećnika koji je trčao za svatovima da urekne mladence. Drugo predanje govori ο zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom. Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše bogataško blago.

Poslednje pojavljivanje Sv. Dimitrija desilo se u Solunu, u hramu u kome su pohranjene njegove mošti, uoči Mitrovdana 1991. godine.

 

Narodni običaji

Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Tih dana se mrsi ako su mrsni dani, ali ne izlazi se iz kuće i ne primaju gosti osim onih koji ovaj praznik slave kao Krsnu slavu. To su ostaci verovanja iz davnih vremena kada je Mitrovdan spadao u novogodišnje praznike. Sa Mitrovdanom počinje zimski period. U stara vremena se hajduci iz šume razilazili kućama svojih jataka da prezime, pa je ostalo u narodu poznato: “Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak.”

Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže spremljeno meso, a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu, pred Mitrovdan, postavljaju spomenike umrlima. Na ovaj dan se ne ide na put, svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti i čitava zima.

x

Takođe pogledajte

Serijal RTV “Prisajedinjenje 1918. godine – Svedoci istorije”: Vrščani na Velikoj skupštini

Jesen 1918. godine u Vojvodini bila je u znaku borbe za oslobođenje južnih Slovena od ...

Facebook