Marina Lazarević, v. d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija“ TRIJUMFALNI POVRATAK NA POZORIŠNU MAPU SRBIJE

TRIJUMFALNI POVRATAK NA POZORIŠNU MAPU SRBIJE

• Vršačka pozorišna publika je probirljiva i ne dozvoljava da je folirate, ali smo vodeći se upravo tom činjenicom i njoj adekvatnim repertoarom i organizacionom šemom uspeli da za samo godinu dana prodaju karata povećamo za preko 30 odsto!

Devetnaestog oktobra, pod sloganom „Ljubav i druge iluzije“, počela je ovogodišnja „Vršačka pozorišna jesen“. Više nego pravi povod za razgovor sa Marinim Lazarević, v. d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija“.

PRE GODINU I PO DANA

Marina Lazarević je u Narodno pozorišta „Sterija“ došla kao direktorka februara prošle godine. – Šta ti je sudbina, kada sam završila Fakultet dramske umetnosti, želja mi je bila da glumačku karijeru započnem baš u Vršcu, na „Sterijinim“ daskama, ali, eto, dođoh kao direktorka – kaže. Ali igra sudbine tu ne započinje, a da li se tu i završava, ko će znati. Tek, Marina je išla u Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“, a svoja prva glumačka iskustva sticala je u beogradskom Narodnom pozorištu, da bi potom otišla u zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović“, na granicu sa Bugarskom, a onda, prošle godine došla u Vršac, na granicu sa Rumunijom. Međutim, ne kao glumica, već kao v. d. direktora. I, šta zatiče?

-Kada sam došla u „Steriju“, videla sam sasvim drugačiju sliku od one koja me je toliko vukla da upravo tu započnem svoju glumačku karijeru. Dočekao me je pozorišni brod koji samo što nije potonuo, i u tehničkom, i u organizacionom i u programskom smislu. Oronula zgrada, samo osam glumaca, fundus koji 40 godina nije sređivan, bacili smo tri kamiona garderobe, pune crva i moljaca, a da ne govorim o na takvim osnovama stečenim navikama zaposlenih, kojima, eto, stiže neko iz Beograda da… Znate već. Međutim, posle godinu dana upornog i sistematskog rada, sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam uspela, uspela sam da stvorim radnu atmosferu neophodnu za stvaralačke izazove, da stvorim tim koji će na takve izazove uvek i u pravo vreme imati prave odgovore, tim koji shvata da u ovom poslu nema osmočasovnog radnog vremena, ima samo vremena u kojem se uvek nešto radi, pa i kad nisi na poslu – objašnjava direktorka Lazarević kako je uspela da „Steriju“ vrati među pozorišta za čije se predstave traži „karta više“ širom Srbije, za razliku od ranije prodaje po sindikalnim organizacijama.

POSLE GODINU DANA

– Ta činjenica – kaže ona – da je „Sterija“ ponovo prepoznatljiv na pozorišnoj mapi Srbije, da nas zovu iz mnogih gradova, pa i izvan Srbije, da smo posle 30 godina gostovali u Narodnom pozorištu, da su nas ovacijama ispraćali sa scena i jednoj Krivoj Palanci, u jednom Kraljevu, čini me zadovoljnom, ali mi daje i nagoveštaje da ima prostora i za nove izazove, za koje sam ja uvek spremna, a sada sam sigurna, i moj tim sa kojim radim, posebno nova organizatorka Maja Jakšić – ističe naša sagovornica, sa osmehom koji dodatno daje prepoznatljivost i snagu rečima koje su same po sebi i prepoznatljive i dovoljno snažne.

Marina Lazarević je, pre svega, glumica, sa zavidnim pozorišnim iskustvom. Sada je direktorka, ali jednom glumica… Tako će, na Dan pozorišta „Sterija“, 14. februara, imati zapaženu rolu u predstavi „Naši“, koja na „naš“ način govori o ljudima iz ovog regiona, iz nekad „naše“ Jugoslavije.

-Da, volim glumački posao, ali sam sebe našla i u ovoj, direktorskoj ulozi, koja nije gluma, ali koja me ispunjava u onom stvaralačkom smislu, jer sam ja i umetnički direktor pozorišta, a posebno mi je drago i što sam opravdala očekivanja mog cenjenog profesora Radovana Kneževića, koji mi je rekao da se, najpre, plašio, ali da mu je sada drago što sam se našla u ulozi u kojoj život nije gluma, ali se od glume može naučiti kako živeti – naglašava direktorka „Sterije“.

Pitali smo našu izuzetno elokventnu i ubedljivu sagovornicu, a šta drugo očekivati od tako uspešne glumice i direktorke, šta je to po čemu se, osim po nazivu, „Sterija“ sada prepoznaje?

-Po klasičnom repertoaru, i tu nema izuzetaka, zatim, po premijerama, i to i do pet godišnje, po glumcima koji su naši gosti, po našem festivalu, po tome što predstave izvodimo na dva jezika, srpskom i rumunskom, ipak, jedan je Sterija i jedno pozorište koje nosi njegovo ime – kaže u jednom dahu Lazarevićeva, dodajući da mnogo možemo videti i na sajtu ovog pozorišta. Videli smo ga i predlažemo i vama da ga posetite, vraćaćete se, budite uvereni.

Izvor Start013

 

x

Takođe pogledajte

Serijal RTV “Prisajedinjenje 1918. godine – Svedoci istorije”: Vrščani na Velikoj skupštini

Jesen 1918. godine u Vojvodini bila je u znaku borbe za oslobođenje južnih Slovena od ...

Facebook