Heroj nacije u Vršcu

Uloga medija u savremenim, društvenim procesima nikada nije bila izraženija i u tom smislu raduje činjenica da pozorišni komad koji je pisan pre deset godina nije ništa izgubio na aktuelnosti i svežini.

Naprotiv, mala tanka linija koja u komadu deli fizički i virtuelni svet, danas je još tanja s tendencijom da potpuno nestane i pretvori svakodnevnicu u jedan ozbiljni rijaliti program. Budimir Životić, Aristotelov “čovek po sredini” je prisutan u svakom gradu u Srbiji, pred svakim TV ekranom, spreman da primi dnevnu infuziju informaciju koje oblikuju njegov dan, život, budućnost.

Pa i smrt, Scenska radnja koja je dovedena do apsolutnog paradoksa u komadu, u stvarnosti deluje sve realnija i izvesnija. Da li je živ čovek koji je poverovao u svoju smrt jer je to čuo na televiziji, notorna budala ili upravo srpski “čovek po sredini”, ostaje da se vidi tokom gledanja komada.

Bojim se da je druga opcija izvesnija i da upravo zato pozorišni komad postiže laku identifikaciju sa gledaocima. Ako tu bude i lekovitog smeha,onda je misija ispunjena. Pogotovu u pozorištu koje tako snažno simbolizuje – otac srpske komedije, Jovan Sterija Popović.

Pisac Ivan M. Lalić

Reč reditelja:

Sećam se da mi je pre 20 godina pojava lika Trumana Burbanka delovala samo kao neka antiutopistička i futuristička projekcija, ništa više od Orvelovog Velikog brata. Deset godina kasnije Ivan Lalić piše lik Budimira Životića. Rijaliti programi su već bili prisutni, a Heroja nacije smo doživljavali kao bizarnu crnu komediju. I evo nas danas, deset godina od nastanka Budimira, bili smo svedoci i rijaliti sahrane, pa ne postoji više ništa što bi moglo da nas zaprepasti. Truman i Buda su, protiv svoje volje, postavljeni u centar sveta, lišeni privatnosti i jedino što im preostaje su njihove misli. To je ono čime se predstava Heroj nacije bavi.

Podelili smo svaki trenutak intime na društvenim mrežama, svaki pokret je pokriven kamerama, možemo li da sačuvamo bar svoje misli? Truman na kraju filma izgovara „Moje misli nisi uspeo da snimiš!“, taj optimizam da još uvek imamo pravo izbora zamenio je Budimirov pesimizam, jer njemu taj izbor nije ostavljen.

Želja da budemo viđeni i bitni čini nas živima, ali ako niko ne želi da zadrži ništa za sebe, šta je onda realnost? Budimir je odlučio da je to ono što drugi očekuju od njega, pa i to da je živ čovek – mrtav! Želim da posle odgledane predstave ostane razmišljanje da naš život nije izvan nas. U nama je. Možda ne možemo proizvoljno promeniti svet, ali možemo promeniti svesnost sveta i samo ta promena svesti može promeniti sve.

 

x

Takođe pogledajte

Otpočeo jesenji kup Vršca u šahu za 2018. godinu

03.12.2018. otpočeo je Jesenji kup Vršca u šahu za 2018. godinu. Podsetimo ovo takmičenje je ...

Facebook