25. Novembar uskoro državni praznik, dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić dao je predlog koji će vlada podržati, da dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji bude novi nacionalni praznik. Inače, te, 1918 godine, Vršac je nekoliko dana bio nezavistan. Datum od velike važnosti za sprski narod.

Predsednik Nikolić dao je predlog da se dan kada je Vojvodina odlučila da se prisajedini Kraljevini Srbiji slavi kao novi državni praznik. Na taj dan predstavnici naroda sastali su se i proglasili odvajanje iz Austro-Ugarske i prisajedinjenje matici Srbiji.

Malo poznata činjenica je da u  smutnim danima na kraju bivstvovanja Austro-Ugarske monarhije, svaki narod u njoj imao je neku svoju računicu.

Tako na primer, neželeći da se prisajedine Srbiji ili Rumuniji, banatski Nemci su pokušali sa još nekoliko pripadnika drugih naroda da stvore Banatsku Republiku, od delova Banata iz sadašnje Srbije i Rumunije. Ta novoproklamovana država nije dobila nikakvo priznanje, izuizev od Mađarske a trajala je svega par sedmica, do ulaska Srpske vojske u Banat. Interesantan je i primer Vršca koji je odlučio da se izdvoji iz takvih kombinacija, te je proglasio nezavisnost od Austro-Ugarske. Naravno da te odluke lokalnih gradova nisu uzimane za ozbiljno.

Međutim, ono ozbiljno bilo je da Banat u opšte nije planiran da bude deo Srbije. Velike sile obećale su celokupni Banat- Rumuniji. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda kako u Srbiji tako i u Banatu. Po planovima velikih sila, Rumunija je trebala da dobije ceo banat – sve do Tise.

Na insistiranje Srbije koja je odmah poslala vojsku preko Dunava, ali i uz svesrdnu podršku američkog predsednika Vilsona, prijatelja Mihajla Pupina, Banat je podeljen. U to vreme Srbi su smatrali da je Temišvar srpski grad i osećalo se idalje nezadovoljstvo.

Kralj Aleksandar je vršio izmene granica u dogovoru sa Rumunijom, što mu Banaćani nisu opraštali. Ali dugo vremena je bilo za ljude pri granici dovoljno da sa ličnom kartom prelaze iz Srbije u Rumuniju. Čak je za ljude iz pograničkih opština, za vreme Čaušeskua i SFRJ bilo potrebno da imaju „Dozvolu“ sa kojom su mogli da putuju bez pasoša – sve do Temišvara. Tako su Banaćani u vreme komunizma sa obe strane granice bili povlašteni i u vreme blokovskih podela, oz običnu administrativnu dozvolu preko granice su prelazili i jedni i drugi, što je danas u demorkatskoj i slobodnoj Evropi – nezamislivo.

Granice su utvrđene tek 20-ih godina na mirovnim konferencijama i međudržavnim sporazumima. Treba znati da su Banatske planine, ili Sretinje – krajnji ugao današnje Rumunije, omeđen rekom Nerom i Dunavom, nadomak Bele crkve, planinski masiv sa vrhovima od 720 i 890 metara visisne, sa sve ski-centrom, taj kraj je i danas naseljen većinskim srpskim življem. Istorija se pobrinula da napravi ironiju – u Srbiji je Banat sinonim za potpunu ravnicu, izuvev Vršca, a u Rumuniji je sinonim za planinu.

 

x

Takođe pogledajte

Nemac Julius Aleksander Past – jedan od najvećih donatora za spomenik Voždu Karađorđu u Vršcu

Verovali ili ne, ali jedan od najvećih donatora za spomenik Voždu Karađorđu u Vršcu je ...

Facebook